Прочитај ми чланак
Студентима у Србији најважнији су породица, пријатељи и образовање, , исто толико њих сматра да је важна и религија, војска, а политика их не занима, а институцијама и политичарима и даље мало верују.
То је укратко биланс истраживања Центра за религијске студије Института за филозофију и друштвену теорију које показује да је за 44 одсто испитаних студената слободно време веома важно, а посао као најважнију ставку истиче 46 одсто њих.
Међутим, породица, пријатељи и образовање су, ипак, најважнији готово свим студентима. У време доминације атеизма у бившој Југославији студенти су били најнерелигиознији сегмент југословенског и српског друштва, што данас није случај, јер 20 одсто сматра да је религија веома важна, 30 процената да је важна, а 21 одсто је неодлучно.
За 13 процената религија је потпуно неважна. С једне стране, огроман број студената признаје своје конфесионално порекло, готово 85 одсто, али када говоримо о веровању или о адекватном религијском понашању, онда видимо да су проценти оних који одржавају обреде далеко испод те цифре, изјавио је Танјугу руководилац Центра Мирко Благојевић.
Око 55 одсто младих верује да Бог постоји, није сигурно у то њих 11 одсто, 25 одсто каже да постоји нека врста духа или животне силе. Око девет процената мисли да Бог не постоји, као ни дух или животна сила.
„У истраживању има и таквих примера да неко каже да је атеиста, али наводи да по традицији припада одређеној конфесији“, истакао је Благојевић. Два процента студената не припада ниједној од традиционалних конфесија, већ неком духовном покрету, новим религиозним покретима, а чак 11 одсто каже да су религиозни, али да не припадају ниједној конфесији.
Истраживање о религиозним, моралним и социјално-политичким вредностима показало је да студенти, као и у ранијим анкетама, мало верују државним институцијама.
„Студенти су можда најкритичнији део друштва“, оценио је Благојевих и навео да од свих институција највише верују Цркви, пре свега, СПЦ и војсци, а затим државним школама и факултетима.
Свим осталим институцијама мало верују, па тако веома мали број њих има потпуно поверење у правосуђе (око три одсто), полицију (око четири процента), политичке партије (два одсто), медије, синдикате.
Занемарљиво мало поверења имају и у владу и државну управу (два одсто), скупштину (два одсто), здравство (три процента), крупан бизнис (испод два одсто), домаће невладине организације, (мање од једног процента). Поготово су скептични према НВО који је финансиран из иностранства и сматрају да Србија треба да донесе прописе, слично Русији, којима се санкционише рад тих, такозваних невладиних организација.
У НАТО уопште не верује 50 одсто студената, а у ЕУ и УН по 34 одсто. Готово 60 одсто њих жели и види Србију у ЕУ, но већина од њих би да Србија не жури са евроатланским интеграцима, а 42 одсто је против чланства.
Као разлоге за прихватање ЕУ наводе да ће моћи да путују (71 одсто), да раде и да студирају (64 одсто), да више зараде иако ће морати више да раде (52 одсто). Занимљиво, да ако би имали све те погодности и без да Србија постане чланица ЕУ, већина српских студената сматра да Србија онда треба да остане неутрална држава, као што је сада Швајцарска.
Истраживањем је обухваћено 1.056 студената државних и једног броја приватних факултета, рађено је током маја 2013. године у партнерству са Конрад Аденауер фондацијом и Центром за европске студије у Бриселу, који нису скривали незадовољство што млади образовни људи у Србији своја вредносна упоришта налазе у институцијама „прошлости” (Црква и Војска), а не, по њиховим речима, у вредностима за које се залаже грађанско друштво путем организација цивилног друштва и невладиног сектора.
(Танјуг)
