Прочитај ми чланак
Економија стагнира, незапосленост расте, а многи млади Хрвати су затровани мржњом. Неки флертују са фашизмом, а земља је раздирана нетолеранцијом према онима “који мисле, живе, моле се, пишу и говоре друкчије“. То није пропагандна парола неког опозиционог вође него суморни закључак Иве Јосиповића, социјалдемократе и председника Хрватске.
Ове године, после пет непрекидних година опадања, економија ће можда престати да опада. Али – уз незапосленост од преко 20%, не изненађује да Хрвати губе веру у своје руководиоце и у ЕУ, у коју је Хрватска ушла прошлог јула.
Зоран Милановић, социјалдемократски премијер, не инспирише, сматра да је економија досадна и својим одлукама запањује чак и своје присталице. Још непопуларнији је Томислав Карамарко, вођ Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), најважније опозиционе странке, који губи подршку услед интерне корупције.
Али, Хрвати нису једини који су разочарани. Ангела Меркел, канцелар Немачке, није дошла у Загреб да прослави улазак Хрватске у ЕУ. Немци су обзнанили да је то услед блокаде владе Хрватске којом се онемогућава изручење бивших југословенских тајних агената које Немачка захтева због убиства једног хрватског пребеглице из 1983. године. Један од тих агената, Јосип Перковић, касније је помагао формирање тајне службе Хрватске, а његов син је саветник за безбедност г-дина Јосиповића, председника Хрватске.
Мада је г-дин Перковић био близак Фрањи Туђману, председнику Хрватске током ратних година, десничари покушавају да задобију политички капитал стављајући у везу оно убиство пребеглице са бившим комунистима, који су данас чланови [владајуће] социјалдемократске странке (СДП). Многи са деснице постављају питање о томе зашто би СДП г-дина Милановића требало да толико штити г-дина Перковића. То је само појачало разочарање [јавности] у обе најважније странке, које би сада могле да почну да губе подршку у корист нових, жешћих групација.
На десници су [римо]католичка црква, огорчени бивши војници и многи млади Хрвати, за које историчар Невен Будак каже да су још конзервативнији од својих родитеља. Они подржавају разне активности које многи називају хрватском конзервативном револуцијом. После успешпног анти-хомосексуалног референдума у децембру – њихов следећи циљ може да буде питање абортуса и борба против званичних натписа на српској ћирилици.
У центру и на левици се такође говори да би нове партије могле приграбити део изборног тела СДП-а. Милан Бандић, градоначелник Загреба, један је од тих који би могао да им упути изазов, а ту је и Никица Габрић, офталмолог и политичар који је говорио о “трећем путу“ у хрватској политици. Мирела Холи, бивши СДП министар, такође је оформила нову – Зелену странку. А појављује се и неколико регионалних странака.
Председников главни аналитичар, Дејан Јовић, каже да је у прошлости хрватска елита успела да се сложи око циљева као што су независност, повраћај територије коју су држали Срби и о интеграцији у ЕУ и у НАТО. Они који те циљеве нису прихватали су били маргинализовани. Садашња прича о даљим реформама не изазива неки утисак, како 45-годишњак г-дин Јовић каже “те приче слушам још од како сам напунио 5 година“, и додаје да данас има мање разлога да се каже “немој баш сада да потежеш то-и-то питање“.
Политичка сцена се мења, и у потиштеној, суморној земљи многе [политичке] новости ће бити све – само не либералне.
Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис
