Прочитај ми чланак
Наставља се клизање удвоје Русије и Кине на клизалишту светске политике. У Сочију смо са задовољством посматрали још један елемент у композицији све увежбанијег пара. Да то назовемо „елегантна подршка“. Скромност у приказивању сопствене снаге поузданог партнера је подвукла неустрашивост клизачице.
Чињеница да је код партнера развијено узајамно разумевање не представља само њихову заслугу. За формирање осећања заједништва на парадоксалан начин велики допринос је дало осећање антипатије код страних посматрача. Они потоци мрачне суровости који су се излили баш кад им је одговарало – за време спортских празника у Пекингу 2008. и у Сочију 2014. – нису могли да остану без одговора… Бриткост западних медија према олимпијади у Сочију представља потпуну копију истих таквих дешавања 2008.године, када је та реакција изазвала масовно негодовање Кинеза у свим деловима света. На ту чињеницу подсећају и скоро сви садашњи коментари кинеске штампе, која је и иначе велику пажњу посветила посети Си Ђинпинга Сочију. Да наведем само неколико извода: „нов хладни рат, коме толико теже западни ратници“; „ … хајка на Русију је отишла предалеко“; „критика никако не сме да се меша са непријатељством“.
Интересантно је још једно поређење из кинеских медија. Без обзира на мартовске немире у Ласи у марту 2008 године, церемонију отварања олимпијаде у Пекингу Џорџ Буш и Никола Саркози су ипак почаствовали својим присуством, а Гордон Браун – њено затварање. У Русији никаквих сличних нереда у последње две године није било, али водећих светских лидера нема. Одатле аутори редакционог коментара праве очигледан закључак који се односи на посебно непријатељство Запада према Русији. Зато је стратешки потпуно схватљива, по њиховом мишљењу, и ванредна посета Си Ђинпинга Русији.
Владимир Путин је на прави начин проценио политичку подршку која је указана од стране председника Народне Републике Кине Русији и њему лично. У почетку разговора он је констатовао да у дане одмора после Празника Пролећа, који се у земљама Далеког Истока прославља 31.јануара, Кинези углавном посећују само пријатеље и рођаке. „Сматраћемо да је ваш долазак у Сочи посета добрим пријатељима“. Не знам да ли су на ово што ћемо сада рећи обратили пажњу они који су гледали церемонију отварања Олимпијаде у Сочију, али је кинеска екипа спадала у оне малобројне чији су спортисти махали не само кинеским, већ и руским заставицама. Зар то не представља гест пријатељске солидарности?
Очигледно је принципијелно важно да су се у току посете кинеског председника Сочију стране поново сложиле да је недопустиво спољно мешање у унутрашње послове других земаља. У контексту када Запад отворено подржава и подстиче украјинске побуњенике што је, између осталог било видљиво и на недавном састанку у Минхену, независни посматрачи су оценили да таква констатација два председника представља јасно одобравање Пекинга уздржаним позицијама Кремља.
* * *
У Сочију су председници разговарали о многим питањима, али највише о светским догађањима. И ту Москва и Пекинг имају заједнички прилаз многим проблемима и конфликтима. Шта више, они све активније координирају своје поступке на међународној арени. И у Савету безбедности УН, и у Шангајској организацији за сарадњу, и „на земљи, и на мору“. Крајем јануара је тешка нуклеарна ракетна крстарица Северне флоте Русије „Петар Велики“ учествовала у обезбеђењу транспорта друге етапе сиријског хемијског оружја, и то заједно са кинеским ратним бродом „Јанчен“.
За ову годину и Русија и Кина имају опширан план билатералне сарадње. У мају ће председник Русије званично посетити НРК и учествовати на самиту „Саветовања о заједничком деловању и мерама поверења у Азији“, које ће се одржати у Шангају. За јесен је планиран састанак премијера две земље.
Велике наде се вежу за све већи обим узајамне трговине (робна размена између Русије и Кине је дошла до 90 милијарди долара САД!) и економске сарадње. Најбитније области су енергетика заједно са сектором нафте и гаса и изградњом нуклеарне електране, изградња авиона, аутомобилска индустрија, информационе технологије, научно – техничка и војно-техничка сарадња, туризам. Прича се да су до завршних директних разговора дошли преговори о ценама гаса, чији завршетак странама обећава уговоре, тешке много милијарди. У условима још увек успорене економске конјуктуре Европе и умањене пословне активности на светским тржиштима, кинеске инвестиције би за руску економију представљале важан и благовремен корак. Кинеска улагања су у стању да убрзају привредни раст рејона руског Далеког Истока, и та претпоставка њихове интеграције са динамичним Азијско-Тихоокеанском регијом је у интересу развоја не само Русије која се протеже са оне стране Урала, већ и читаве земље.
Руси и Кинези све активније комуницирају а и Москва, и Пекинг користе сфере образовања и културе као катализатор хуманитарног заједничког деловања. И Русија и Кина су 2014. – 2015.годину прогласиле за године пријатељске размене омладине. Церемонијал званичног отварања тог великог пројекта, који спада у област дипломатије друштва, ће бити одржан крајем марта у Санкт-Петербургу.
Потпуно је умесно што је у све компликованијој светској ситуацији у Сочију објављена одлука двојице лидера да се 2015.године спроведу на одговарајућем нивоу догађаји који ће бити посвећени 70.годишњици победе над немачким фашизмом у Другом светском рату, као и јапанским милитаризмом. Кина је природни савезник Русије у њеној бескомпромисној борби против преписивања историје прошлог рата. Све док се пола милијарде Руса и Кинеза сећа те страшне трагедије и друге подсећа на њу, ужаси рата и подвиг наших народа неће бити заборављен.
* * *
Симболично је да је комадић кинеске пролећне топлине припао црноморском одмаралишту. Дивно је да је прва инострана посета вође кинеске земље спортским такмичењима одржана у најтоплијем делићу сурове зимске Русије. Важно је и да ће сада то одмаралиште бити примећено и од кинеских туриста. И врло је вероватно да ће река кинеских турисдта после извесног времена компензовати ни мало безначајне трошкове Русије за Олимпијаду. Тим пре што је образовани кинески лидер констатовао у једном од интервјуа да у близини олимпијских борилишта постоји велика количина артефаката прастаре културе, према којима је прастара цивилизована Кина увек осећала посебно поштовање – као, уосталом, и према споменицима и ликовима сурове кинеске епохе.
Чак и извесно заостајање Кине у зимским врстама спортова (а сваки спорт у тој земљи се као по дефиницији брзо претвара у масован) представља још једну очигледну практичну могућност за билатералну сарадњу – између осталог и у сибирским регионима, у којима је зима много дужа и ваздух чистији него са оне стране Хинганских ланаца. И зато, али не само зато, руска подршка кинеском захтеву за зимску олимпијаду 2022.године је потпуно природна, а њено одобрење може да постане још један важан сигнал за руску туристичку индустрију.
Тако да је очигледно да се клизање парова не свиђа баш свим гледаоцима испред телевизора. Неки од њих нервозно замењују амбасадоре, и то и у Русији, и у Кини. Јер савез те две државе (о коме се за сада не говори) представља кошмар за традиционалну атлантску геополитику. Исто је толико мало пријатна, ако се посматра традиционалистички, ослањање „светске радионице“ на сибирске ресурсе (о томе се говори, али за сада прилично стидљиво).
Међутим, постоји могућност да једноставно треба да се старе концепције усаглашавају са условима света који се мења,те да се ослободе од идеолошких предрасуда.
На то је, уочи састанка у Сочију, упозоравао , конкретно, познати амерички аналитичар Роберт Каплан. Пошто је приметио јачање потребе за централизацијом власти због све јаче анархије у свету, он је закључио да слабљење ауторитаризма у Русији и Кини прети слабљењем демократије, јачањем нестабилности и етничким сепаратизмом у тим земљама, али не само у њима. Закономеран је и закључак: „Оно што ће доћи после Путина, може само да буде горе, никако боље. Исто то важи и за слабљење ауторитаризма у Кини.“
Како је ред да се каже – и на томе хвала!
Али, уосталом, не искључујем могућност да ће неки детаљи и геополитички контекст састанка у Сочију временом стићи и до уџбеника историје. Или дипломатије. Истина – можда не баш у свим земљама.
А сликарима већ може да се препоручи нова тема: „Састанак на обронцима Кавказа“ – као револуционарна платна 50. – 60. година која се сада у Кини продају по цени од више милиона јуана. Ко зна о чему су све још разговарали учесници клизачког пара. Свакако – ништа неће процурети на Youtube, а протоколи се чувају на сигурном.
(Фонд стратешке културе)
