Прочитај ми чланак
Ето, дочекасмо да се братска Русија усправи, стане на обе ноге и покаже се у свој својој снази и величини. Можда је чињеница да је Русија некоме објавила рат и одмах започела ратна дејства за некога уобичајена дневна вест каквима смо изложени свакодневно али за мене није.
Верујем да има још средовечних Срба за које ова промена на светској политичкој и војној сцени представља пријатно изненађење. Додуше, свесни смо ми да последњих година савремена Русија полако поправља своје позиције на глобалној позорници и ту и тамо почиње да показује зубе али ово је потпун преокрет у односу на оно на шта смо навикнути од раног детињства.
Пратим вести последњих дана и просто не могу да верујем колико се свет изменио. Русија на својој сателитској телевизији, малтене директно, преноси ударе своје авијације по положајима неке војске у некој страној земљи. Ако се вратимо у назад само 15-ак година сетићемо се да је то била привилегија само САД и НАТО а Русији је била додељена улога послушног посматрача. Повремено је ова велика евроазијска земља стидљиво негодовала, гунђала, износила другачије мишљење, апеловала на савест и позивала на поштовање међународног права али све њене жалопојке брзо је носио ветар. А данас цео свет може да гледа како руске ваздухопловно-космичке снаге туку инфраструктуру и технику свог противника. И нико се не подсмева руској техници и технологији, нико им не налази мане и нико не предвиђа пораз и неуспех.
Одлучност руског председника уз огромну подршку грађана очигледно има основа. У прошлим вековима навикла нас је мајчица Русија на дефанзиву, увек је чекала, прва примала ударац, имала велике жртве на почетку сукоба. Али изгледа да су извучене поуке из историје па овог пута нема шта да се чека јер зло неће само да се угаси већ може само да нарасте а онда је битка много тежа. Очигледно је да се председник са својим сарадницима сада одлучио на превентивно деловање.
Можда није баш лепо правити поређења савремене Русије и оне тек обновљене од пре 20-ак година, или нове Русије и СССР из времена хладног рата, или данашње Русије и данашњих САД, или „Путиновске Русије“ и „Клинтовске Америке“ али на неколико чињеница просто мора да се укаже. Министар спољних послова Лавров `ладно изјави пре неколико дана да Русија има војно-техничку сарадњу са Сиријом, да ју је имала и раније и да ће је имати у будућности. До скора је овако нешто морало да се скрива и правда. Совјетски савез је ушао у Авганистан да заштити своје интересе на туђој територији али је та акција била унапред осуђена на пропаст. САД су напале Ирак под лажним изговором а разлог руског ангажовања у Сирији је опасност која прети сваком становнику планете и цео свет је види.
Клинтон је бомбама „увозио демократију“ у Југославију и „спречавао хуманитарну катастрофу“ на КиМ а Путин на званичан позив регуларног председника регуларне државе (међународно признате и чланице УН) шаље војску у помоћ, и то не у борби за демократију већ у борби за голи живот и опстанак. САД месецима, као бајаги, ратују против ИД и не могу да јој нанесу озбиљније губитке а Русија већ првог дана мења стање на терену. Русији за објаву рата нису потребне ни Маркале ни Рачак. Довољни су стварни погинули, рањени, избеглице, уништени домови и културно-историјски споменици.
Не треба се заваравати, светски пиромани не мирују и покушавају да подметну још пожара и то све у предворју Москве (Авганистан, Таџикистан, Јерменија, Грузија, Молдавија и увек актуелна Украјина). Али упркос томе Русија прихвата изазов и креће у бој са респектабилним и ратом прекаљеним савезницима (Сирија, Ирак, Иран, Хезболах из Либана) и позива остале заинтересоване и угрожене стране.
Одмах да разјасним, ИД нити је исламска нити је држава. Не би требало да се зове исламска јер је вештачки створена, а њен творац нема везе са исламом, а није ни држава јер у њој не постоји државни апарат (ни председник, ни монарх, ни влада, ни скупштина, ни закони, ни избори) већ само војска испраних мозгова која руши све пред собом.
Свиђало се то некоме или не, Русија се својим поступцима изборила за титулу планетарног лидера у борби против светског зла које је оличено у тзв. Исламској држави а сви слободољубиви људи треба да је подрже у овој праведној борби.
Арапи и остали муслимани, због свега наведеног треба да подрже Русију али и да би се прекинуо међумуслимански рат и злоупотреба муслимана за прљаве послове великих сила и мултинационалних компанија, азијски и афрички хришћани да би могли да остану да живе на Блиском истоку а Европљани да не би постали мањина на старом континенту и да би сачували традицију својих предака у својим земљама. Сви родитељи света желе очување породичних вредности и мирну будућност за своју децу а зна се ко то промовише. На крају сви људи желе право на другачије мишљење и слободу избора а у калифату тога сигурно нема.
Мора се признати да је Русија тренутни број 1 у свету али се надам да јој после овог рата, у ком ће сигурно победити, слава неће ударити у главу и да неће своју силу примењивати на малима и нејакима те да ће своје успехе градити на економским, научним и технолошким капацитетима а не на пароли „завади па владај“ као што чини друга суперсила.
Извор: Двери Рашке области – Мирољуб Бјелић
