Прочитај ми чланак
За само годину и по дана газдовања Народном банком Србије, гувернерка Јоргованка Табаковић је број запослених у овој институцији повећала за 102 извршиоца, а трошкове за њихова примања за око милијарду динара, показују документа о пословању централне банке.
Трошкови
Због оваквог темпа „отварања“ радних места, гувернерка је озбиљна конкуренција и страним инвеститорима, које пак Влада Србије помаже издашним подстицајним мерама по једном новом запосленом. Наиме, иако је 2013. НБС завршила с губитком од чак 44,3 милијарде динара, Табаковићева је током те године платни списак запослених повећала за 54 људи у односу на претходну годину, кад их је тамо радило 2.226. На зараде, накнаде и остале личне трошкове запослених лане је исплаћено око 640 милиона динара више него у 2012. години.
Запошљавање у овој државној институцији је настављено и у овој години, те је само до септембра НБС добила 48 нових радника, те је тако у тој институцији збринуто укупно 2.328 људи. Само за њихове плате у овој години планирано је 4,7 милијарде динара, што је за скоро 400 милиона динара више него што им је исплаћено у 2013, показују подаци из Информатора централне банке.
Мада из НБС истичу да њихови трошкови, а поготову финансијски резултати ни на који начин не представљају оптерећење за пореске обвезнике у Србији, упућени оцењују да је то само делимично тачно. Стручњаци, наиме, објашњавају да би у случају позитивног пословања, НБС била у обавези да део добити уплати у републички буџет, од чега би сви грађана имали користи.
Биланс
Уместо тога, централна банка је прошлу годину завршила у дебелом минусу, а за овакав резултат су радници те институције награђени јубиларним наградама од чак 42,3 милиона динара, уз додатну помоћ од око 26 милиона динара, наведено је у билансу успеха НБС за 2013. Из НБС овим поводом нисмо добили објашњење.
Директан утицај НБС на грађане
СКУПИ КРЕДИТИ И ПРЕЦЕЊЕН ДИНАР
Главна полуга којом НБС директно утиче на финансијско тржиште, а тиме и судбину грађана и привреде, јесте референтна каматна стопа. Ипак, стручњаци објашњавају да је референтна камата НБС међу највишим у свету, а да на тако високом нивоу води у прецењен динар, скупе кредите и велики трошак како привреде, тако и становништва. Утиче и на спољнотрговински дефицит јер прецењен динар поспешује увоз, уместо извоза.
Поражавајући план
МИНУС И У 2014?
Усвојеним финансијским планом за 2014, НБС је предвидела укупни оперативни приход од 18,3 милијарде динара, а укупни оперативни расход од чак 37,6 милијарде! – Предвиђено је да разлика између прихода и расхода буде покривена из посебних резерви, те ће добитак, односно, губитак износити нула динара – наведено је у Информатору НБС.
(Курир)
