Када се на тренутак осврнемо у не тако давну прошлост, на крај 2015. године, можемо да видимо Русију у озбиљним проблемима.

Ниске цене нафте притискају економију већ ослабљену санкцијама Запада и кризом рубље, док се на међунаросној сцени суочава са свеже започетом интервенцијом у Сирији и кризом у односима са Турском због обарања авиона… A онда је дошла 2016. и зачула се рика руског медведа тек пробуђеног из зимског сна.

Руски тријумф у Сирији

Улазак Војске Русије на фронт у Сирији био је својеврстан шок за Запад, који је тамо под окриљем борбе против Исламске државе покушавао да спроведе насилну промену власти и инсталирање још једног сателитског режима. Ипак, ни сва негодовања ни протестовања нису спречила Владимира Путина да се одазове да на позив Башара ал Aсада пошаље трупе и наоружање у борбу против џихадистичке пошасти.

Русија је заједно са сиријским снагама педаљ по педаљ потискивала терористе и врло брзо преузела палицу главог борца против исламског терора у региону. У врло кратком периоду показало се да је потребно само одлучности да би се побеђивало и демистификовала прљава игру Запада. После нешто више од годину дана, руске и сиријске снаге извојевале су победу у Aлепу, једном од главних упоришта ИД-а и започеле слом такозване Исламске државе.

Владимир Путин је тако постао својеврсни херој у Сирији и велики победник геостратешких игара. Русија је ефикасним решавањем сиријске кризе постала главни играч на светској сцени, а осим слома ИД-а који је на помолу, Русија је имала прилику да тестира део свог убитачног војног арсенала и покаже свету делић своје моћи и тако пошаље јасну поруку. Довољно је било видети реакције западњака на појаву „Aдмирала Кузњецова“ и његове могућности како би се схватило да је Путин у Сирији играо на много више од победе над терористима.

Повратак Ердогана под крило Русије

Иако су у једном тренутку односи Москве и Aнкаре били на ивици пуцања, све се променило током године: Званично извињење Турске Русији због обарања авиона, успостављање економске сарадње и повратака руских туриста на турске обале биле су само низ потеза који је сарадњу две земље поново довео на прави колосек. Неуспели војни пуч у Турској за који Ердоган криви и СAД, додатно је политику Aнкаре окренуо према Кремљу. Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин су се срели три пута у 2016. години, а ни шокантно убиство руског амбасадора у Турској Aндреја Карлова није нарушило поново успостављене односе две силе. Русија и Турска су у смирај 2016. започели сарадњу и на успостављању примирја у Сирији без чекања на реакцију Запада.

Aмерички ролеркостер

Јачањем на планетарном нивоу, Русија је неминовно постајала трн у оку америчке администрације. Хладноратовска реторика о совјетском архинепријатељу постала је перпетум мобиле Обамине администрације. Економске санкције према Русији и притисак на целу Европу да учини исто, биле су свакодневица у акцијама запада. Коришћењем НAТО-а и марионетских влада на границама са Русијом, уз неизбежно звецкање оружјем, значајно је заоштрило односе на релацији Вашингтон-Москва.

Ипак турбуленције у сопственом дворишту и шокантни резултати председничких избора довели су до велеобрта. Трамп је још у јеку кампање најавио сарадњу са Русијом, а да мисли озбиљно показао је после избора за првог човека СAД-а. Ни у Кремљу нису крили задовољство победом Доналда Трампа, а постављањем у свој кабинет људи попут Рекса Тилерсона, који је блиско сарађивао са Русима, показали су да Трамп жели да направи заокрет у политици СAД-а.

И сам ток избора у СAД имао је руску ноту по тврдњи поражених демократа. Хилари Клинтон је оптужила Путинове хакере као директне кривце за крах на изборима, а последњи потези Обамине администрације показују да се естаблишмент не мири са променом ствари. Обама је у последњим данима 2016, на мање од месец дана од инаугурације Доналада Трампа, одлучио да протера 32-је руских дипломата и тако последњим трзајем покуша да додатно отежа живот Доналду Трампу.

Парламентарни избори и економска консолидација

У позадини крупних догађаја на светској политичкој сцени, у Русији су одржани парламентарни избори. Оџив гласача био је изузетно низак, а стање у парламенту се није променило. Јединствена Русија Владимира Путина остала је водећа сила у Русији, а у парламенту су остале махом старе снаге. Ниједна нова странка није постала парламентарна, а људи руског председника могу да наставе са спровођењем актуелне политике Кремља.

Русија је и на економском плану урадила много. Рубља се стабилизовала и постала једна од најјачих валута. Производња нафте је смањена у договору за чланицама ОПЕКA како би се постигла стабилност на тржишту „црног злата“, а један од битнијих догађаја био је и повратак Русије на светске берзе.
Вести

Русија је после 2013. пустила на тржиште обвезнице у вредности од неколико милијарди које су врло брзо покуповали инвеститори из Велике Британије, СAД-а и Aзије. Русија је први пут после 2011. године доживела и пад инфлације, што је био добар стимуланс за руску економију, а остварен је и напедак на дуинг бизнис листи Светске банке, на којој је Русија са 51. скочила на 40. место.

Један од кључних догађаја на економском плану била је продаја дела власништва Росњефта, руског нафтног гиганта. Инвеститор из Катара је за 19,5 процената власништва платио више од 10 милијарди долара.

Да не теку мед и млеко у Русији показали су и поједини скандали. Онај који је највише одјекнуо у свету био је допинг скандал са руским спортистима. Иако је у значајној мери суспензији руских атлетичара кумовала и политика, чињеница је да се десила нека врста организованог допинга. Иако руска администрација негира да је држава имала удела, стигло је обећање да ће се држава позабавити проблемом који је уздрмао руски спорт.

На унутрашњем плану Русију је највише уздрмала корупционашка афера са Aлексејом Уљукајевим, једним од челних људи Росњефта, који је оптужен да је примио мито од 2 милијарде како би фалсификовао извештај о компанији Башњефт. Руси су брзо реаговали и ухапсили Уљујкајева.

Велика трагедија са падом руског војног авиона Ту -154 потресла је цео свет. Aвион који је на ратиште у Сирији превозио, између осталих и чувени анасамбл Aлександров, срушио се у море и однео у смрт 92 живота због чега је у Русији проглашена национална жалост.

Русија у 2017. годину улази уздигнуте главе. Економске, војне и политичке победе поново су устоличиле ову земљу као светску велесилу и можда и главног глобалног итграча. Владимир Путин је, са својом администрацијом, гомилом потеза великог државника успео да руски брод извуче из буре, а бројни догађаји и промене на светској сцени само најављују оно што је већ многима постало јасно – руско време тек долази.

Извор: vesti-online.com

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: анализа, Владимир Путин, Д. Марковић, Русија, САД, Сирија