Прочитај ми чланак
Почетком јуна слика на два колубарска копа, „Велики Црљени“ и „Тамнава – западно поље“, била је депримирујућа.
Уместо тутњаве тешких машина и брда црног злата, љескала се вода два огромна језера која је прекривала багере, дизалице и транспортне траке.
Сада се, на срећу, све враћа правој сврси – коп у Црљенима увелико ради, док се вода са тамнавског копа даноноћно испумпава. Прва битка са природном катастрофом добијена је у Великим Црљенима, где су 33 пумпе успеле да исуше језеро од 27 милиона кубика воде, опрема је ремонтована и сада се тамо дневно ископава 20.000 тона угља.
ВИДЕО > Басен Колубаре данас:
– У првом тренутку изгледало је да је све пропало, али од очајавања није било вајде. Почели смо да прикупљамо све пумпе озбиљнијег квалитета по Србији, већину од њих смо морали да ремонтујемо, и у јулу смо исушили ово мање језеро и после ремонта машина почела је производња. Сад битку бијемо на копу „Тамнава – западно поље“ и ту су до петка испумпана 67,2 милиона кубика воде и ниво језера је спуштен за више од десет метара – каже Милорад Грчић, директор ПДРБ „Колубара“.
На овом копу, тачније на обалама још увек огромног језера које је после поплава имало огромних 187 милиона кубика воде, ври као у кошници. Радници „Колубаре“, војска, багери, брује моћне пумпе које 24 сата непрекидно путем огромних цеви избацују хиљаде кубика воде назад у Колубару.
На заробљеним багерима и по крајевима копа лепо се види докле је пролетос била вода које је сада мање за трећину, али још увек је то непрегледно језеро и озбиљан задатак за ове људе и опрему, тим пре што се иде у сусрет зими и лошијим временским условима.
На ободу копа-језера већ су ангажовани глодари који скидају покривку, како би се што пре кренуло са откопавањем угља.
– Очекујемо да до прве угљене етаже на којој бисмо могли отпочети производњу дођемо током децембра, што би нам створило услове да инсталирамо део припремљене и ремонтоване опреме и започеном производњу паралелно са испумпавањем воде. Мислим да ћемо успети – напомиње Грчић.
Пумпе плутају на војним понтонима, а како посао одмиче, језеро се удаљава од реке тако да се морају померати и цевоводи, што је врло захтеван посао. На једном лагеру већ чекају огромне металне цеви, од којих је свака дугачка дванаест метара и тешка четири тоне, а већ је постављено девет таквих цевовода.
Стручњаци „Колубаре“ не знају шта их чека кад допру до дна овог језера, али претпоставке су да овде има више муља него што је било у Црљенима, што ће отежати извлачење и ремонт потопљене опреме.
Рибе се враћају у реку
Реке су, заједно са водом, у ова језера убацила и велике количине речне фауне, тако да се у водосабирницима копа „Велики Црљени“ нашло неколико стотина килограма рибе која се премешта назад у ток реке Колубаре, а исто че се радити и на копу „Тамнава запад“.
Чиста вода у овим принудно направљеним језерима погодовала је размножавању рибљег фонда, па се ту налазе велике количине клена, скобаља, бабушке…
(Блиц)
