Прочитај ми чланакУ централној информативној емисији Првог програма Радио Београда Јавног медијског сервиса “европске“ Србије, Новости дана (15 ч, 9.фебруар 2017. године) између осталог саопштено је да је у току ажурирање постојећих и израда нових докумената из области заштите националне безбедности Републике Србије.
Том приликом је позивањем на београдски Центар за безбедносну политику (директор Мирослав Хаџић) истакнуто да Брисел (администрација Европске Уније) врши притисак (препоручује) Србији да из актуелне Стратегије националне безбедности (усвојене 2009. године) у будућем оваквом документу изостави следећи став: “Противправно, једнострано проглашена независност Косова представља највећу претњу безбедности Републике Србије.“ Трагом ове вести дошли смо до сазнања да је Влада Републике Србије формирала Међуресорну радну групу са задатком ажурирања постојећих и израде нових стратешких докумената у области безбедности и одбране, која је у завршној фази.
Међуресорну радну групу чине представници Министраства одбране, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, и Преговарачког тима зa вoђeњe прeгoвoрa o приступaњу Србиje Eврoпскoj униjи (који предводи Тања Мишчевић). Потпуно је очекиван овакав захтев бриселске администрације, јер се Србија у процесу придруживаа Европској унији константно суочава са новим захтевима који се у мањем или већем обиму директно супротстваљају сопственим националним интересима.
Бриселски захтев за изостављање кључног става из будуће Стратегије националне безбедности да је противправно проглашење независности лажне државе “Косово“ представљало и представља највећу претњу безбедности Републике Србије аргументовано дешифрује неискрену и подмуклу намеру Европске уније да Србију прими у пуноправно чланство осакаћену за 13 процената сопствене територије (без Аутономне покрајине Косово и Метохија) али и да избрише могућност сазнања о томе да је дотична, друга албанска псеудо-држава настала противправно, након агресије НАТО на Савезну Републику Југославију. Реч је о томе да овакав захтев Европске уније указује на дрску намеру да тероризам Албанаца на штету Србије али и региона буде трајно награђен, будући да лажна држава “Косово“ представља важан нуклеус замишљеног калифата џихадиста на простору југоисточне Европе.
Претпоставља се да ће Република Србија резигнирано одбацити овакав захтев Брисела, јер низ аргумената указује на то да је све што је констатовано у постојећој Стратегији националне безбедности РС (из 2009. године) потпуно потврђено у претходних осам година. Подсетимо, констатовано је да тзв. независно Косово доприноси да тај простор постане дуготрајни фактор нестабилности у региону. Евидентно је да Приштина активно се ангажује на трансформацији тзв. Косовских безбедносних снага у тзв. Војску Косова, специјалним јединицама РОСУ демонстрира силу у етничким српским срединама на Косову и Метохији а систематски оптужује Србију како наводно угрожава “безбедност Приштине“. Затим, у поменутом ставу актуелне Стратегије националне безбедности се констатује да се поштовање људских и мањинских права нарочито у погледу безбедности и заштите српског и другог неалбанског становништва, повратак прогнаних и интерно расељених лица, као и децентрализација Косова и Метохије не остварују у складу са прокламованим и важећим стандардима међународне заједнице. Сва расположива сазнања потврђују овакву констатацију јер није обезбеђена лична и имовинска сигурност Срба.
Слобода кретања Срба је у толикој мери ризична да се своди само на породичне зграде са окућницама. Време одмиче проткано атмосфером да се прогнаним Србима се не обезбеђују никакви, чак ни минимални услови за безбедан повратак и живот на својим вековним огњиштима. У ствари, многи Срби повратници су под неподношљивим терором приштинских власти поново били принуђени, да по други пут, напусте своја вековна огњишта.
С обзиром на чињеницу да Бриселски ментори наше државе тенденциозно ружну Косметску стварност покушавају да прикажу као велико достугнуће и победу западних вредности, а наши сународници живе и сведоче о нажалост језивом терору Албанаца на очиглед троструке мисије међународне заједнице (УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС), упутно је и неопходно да у новој Стратегији националне безбедности Републике Србије став о лажној држави “Косово“ буде још садржајније описан и детаљније образложен. У том контексту, осим навода навода да Србија никада неће признати другу државу Албанаца на сопственој територији, неопходно је нагласити и да неће дозволити да приштинске власти наставе са терором над Србима у Аутономној покрајини Косово и Метохија.
Заправо, неопходно је упозорити и међународне мисије на територији АП Косово и Метохија (УНМИК, КФОР и ЕУЛЕКС) да уколико адекватно не заштите Србе, тиме директно провоцирају Републику Србију да интервенише са циљем заштите сопственог становништва. Уколико администрација Европске уније буде сагласна са оваквим, према нашем мишљењу, нужним ставом у новој Стратегији националне безбедности РС, поуздано ће показати да је доследно опредељена за демократска и праведна начела, а супротствљена тероризму Албанаца. У супротном, уколико Република Србија уважи њихов неморални захтев и коригује стратешка одбрамбена документа на сопствену штету, то ће представљати својеврсну капитулацију Србије пред захтевима Брисела, иако су и пријем а и сам опстанак Европске уније веома неизвесни. Избори у више држава чланица у текућој години указују на изгледне дезинтеграционе процесе унутар ЕУ, и ту чињеницу наша политичка елита мора озбиљније да узме у обзир.
