Прочитај ми чланакБиланс Вучићеве деценије хаоса је застрашујући: од масакра економије, до потпуног нестанка било какве разумне унутрашње и спољне политике, па све до ликвидације парламентаризма и коначно, до социјалног дна у коме се Србија данас налази... Ни светска криза у последњој деценији није произвела ништа мање лудила и криминала, те је иронија да је овај домаћи самодржац само мала слика и прилика општег потонућа "великих" од којих "мали" наводно треба да нешто науче...Нека поређења са остатком света говоре речито о томе...
Британска невладина хуманитарна организација “Оксфам” осетила се почетком ове године “оштећеном” и закинутом за велики новац у околностима кад је пандемија вируса Kовид 19 као златна грозница неке учинила супебогатима а неке, попут њих, заобишла у подели плена.
У саопштењу које је срочила немачка испостава “Оксфама” а потписала га Мануела Шмит, надлежна за питања социјалне неједнакости, дословно пише: “…Владе су упумпале милијарде у економију, али велики део тог новца се задржао код људи који највише профитирају од раста цена деоница. Док њихово богатство расте невиђеном брзином, а неки се упуштају у путовања у свемир, глобално сиромаштво се драстично повећало…”
Све је ово заиста тачно и проверљиво. Али, тачно је и да је “Оксфам” примао донације од најбогатијих светских влада, и пребогтих група и појединаца и није се питало за порекло новца…То се између осталих односи на мултимилијардере попут Илона Маска, Џефа Безоса или Марка Закерберга.
Чињенице заиста говоре да је десет најбогатијих људи света повећало своју имовину од почетка пандемије са око 125 милијарди евра на око 223 милијарде евра, дакле за 78 посто!
Стопа сиромаштва у Немачкој је у међувремену је прешла границе подношљивог: први пут у новијој историји ове најбогатије земље Европе, више од 13 милиона људи је ушло у зону сиромаштва или сишло на дно екстремног сиромаштва…
Побеснеле “невладине” плутократе из “Оксфама” које су у најновијој глобалној расподели “плена” остале “кратких рукава”, позвале су владу Немачке “да појача одговорност корпорација и врло богатих”, да уведу порез на имовину, па, коначно и да суспендују заштиту патента за вакцине против Ковида-19 (!), јер је, “проклета пандемија”, дебело оштетила ову “масну гуску” која је живела и живи од донација супербогатих…
Дакле, није Србија једина у којој се “оштећени” џепароши данас питају “колики је мој део”, “где је мој део” и слично, али за разлику од “уређене Европе” она има своје “специфичности”…
Супербогати српски тајкуни који су се дочепали богатства током најкриминалније транзиције у источној и југоисточној Европи, суочавају се сада са подивљалом “договорном економијом” Александра Вучића и његовог клана који користи сва средства, па и глобалну пандемију вируса Ковид 19, да што више и што брже обогате отимачином и створе нову класу, пребогату “патриотску” фалангу која планира да преживи неизбежан слом режима од кога су настали…
У модерној позоришној уметности, коју је крајем XИX и почетком XX века својим нормама заувек променио славни руски театролог Константин Станиславски, у једном од образаца класичне комедије истиче се “типска” сцена кад лопов из трећег чина покраде лопова из првог чина…
Ево како тај “трећи лоповски чин” данас изгледа у случају српске лоповске транзиције, где након свега, нови архилопови поткрадају старе лопове и свирају крвави реквијем милионима својих жртава… Црна је иронија да о томе говори један од оних који су се међу првима обогатили у распаду државе и институција… Дакле, говори тајкун из првог чина српске транзиције, о “горкој судбини” коју је дочекао!
Наиме, један од такозваних “добитника транзиције” који су стицали милионе у мутној бари разних “претворби”, још од времена последње југословенске владе до данас, мултимилионер Зоран Дракулић, усудио се неким чудом да критички проговори на самом почетку ове 2022. године о катастрофалном стању српске привреде рекавши да ће “….Социјални немири бити условљени бројем отпуштених радника и безнађем у којем ће се наћи…”
Овај оцвали “државни тајкун” проговорио је и о дубокој провалији између Вучићевог сулудог фараонског “новог економског програма” без покрића и смисла, са несагледивим последицама, те економске политике коју проповедају он (Дракулић) и слични стари повлаштени профитери, деценијама неговани у окриљу државних монопола и такозване “нове стабилократије”….
Дракулић нам, између осталог, “открива” да му је у овим драматичним околностима “премијерка Брнабић обећала састанак” али до њега није дошло јер “…изгледа није добила сагласност” (благослов) од партијског и државног вође….
Надаље, Дракулић нариче над судбином своје пребогате браће тајкуна па признаје да “…највећи привредници већ годинама безуспешно покушавају да разговарају са Владом Србије о мерама које би економију државе повукле неопходном брзином унапред…”, да ће се “…дубина кризе у Србији тек видети крајем године…”, да “…српску привреду воде председник Вучић и Синиша Мали, а њих двојица немају капацитета да то раде…”, те како су “…невероватне субвенције које добијају страни инвеститори…” да је, рецимо, страна фабрика чоколаде добила невероватних 120.000 евра по запосленом а да домаћи “…привредници не добијају ништа” и да је “…тих 90 одсто субвенција увек одлазило странцима, што је невероватно, а сада је ту и питање ових нових повољних кредита, ко је то добио?…”
Ако је заиста дошло време да “и тајкуни плачу”, а очигледно да јесте, онда се српском роду (и околним народима који живи у сличном глибу), још црње пише и то у најскоријем року… Јер, кад нариче један мултимилионер који је дебело искористио државне јасле у најгорим временима по милионе грађана Србије и читавог региона, чему да се нада армија нове сиротиње која је неким чудом још жива и тражи “…комад хлеба и парче неба…”
Истина, нариче и очајни “президент” Вучић (коме су и Дракулић и њему слични “задња рупа на свирали”), јер га је група хохштаплера из највиших међународних институција заједно са неколико важних светских државника (зло)употребила и одбацила као крпу којом је (безуспешно) брисала своје криминалне трагове на овом делу Балкана…
Уложила је та “угледна” дружина много у њега, одрешила му руке да похара Србију и претвори је у међународно лоповско гнездо, праоницу новца, јефтину “индустријску зону” и контејнер свог транзиционог смећа. Као и сваки умишљени самодржац и Вучић је заиста поверовао да је стекао стални статус “штићеног лица” водећих светских “центара моћи”. Био је сигуран да му је све дозвољено, па чак и то да његов тајкун продаје оружје “српским пријатељима” из Азербејџана у рату против “наше православне браће” из Јерменије (којима је у исто време, тај исти Вучићев тајкун продавао оружје у рату због спорне територије Нагорно Карабах), те су се тако међусобно убијали “браћа и пријатељи српског народа” и то српским оружјем… Све уз благослов лажног, самопроглашеног српског “вожда” и његових болесних амбиција… Ово (и много тога још) су му добро запамтили и у Москви и у Вашингтону, па без обзира на “пријатељска” тапшања по рамену, “срдачна руковања” и слично, са обе стране хемисфере га не очекује ништа добро…
Мртва је трка ко ће га од ове две велесиле брже склонити са власти… А, изгледа да једино око њега немају неспоразума.
Данас, након читаве деценије његових дивљања и пренемагања у јавности, након хиљада његових “ванредних” медијских “обраћања” током свих 365 дана у години, и то са позиција натприродне силе “која изненада долази и решава ствари”, дошло је дотле да се точак његове “историје”, заглавио у блату савског приобаља у Београду, на брдима Западне Србије и где год је његов “напредни багер” кренуо да “руши ружну прошлост” и уводи “светлу будућност”…..
Дошао је тренутак да се међусобно јавно обрачунају они који се читаву деценију међусобно штите, изигравајући “власт и опозицију”… Да се коначно установи ко је и шта је потписивао са злогласном компанијом “Рио Тинто”. Да ли су заиста Борис Тадић и сви “лидери бивше власти” добијали новац од ове компаније и ако јесу од кад Вучић зна за то и “колики је његов део”? Да ли је Вучић “преузео посао” од претходне власти уз озбиљне вишемилионске “компензације”, ко је, где и када потписивао разне “меморандуме о разумевању” и “одобрења за истраживање и експлоатацију” и уз колико милиона евра и долара “стимулације”?
У новонасталом хаосу, Вучићева самовласт стигла је пред излазна врата: наиме, приватне компаније у Србији већ се очајнички спремају да почну са издавањем такозваних корпоративних обвезница, што ће само довести до “упумпавања” новца у велика јавна (државна) предузећа. Наравно, само као привремени спас од банкрота.
Бивши Вучићеви “пријатељи” из евроатланских кабинета спремају “завршни рачун” њему и његовој десетогодишњој владавини, а као претходницу шаљу своје парадржавне хијене, увек жедне нове крви и ратова, увек спремне за увођење економских санкција “отписанима”, да прете из прекодринског комшилука… Да је то тако, сведочи и долазак бивше амбасадорке САД у Уједињеним нацијама а данас главне Администраторке УСАИД-а, Саманте Пауер која се половином јануара ове 2022. године (поново, други пут након њеног боравка током рата у БиХ) појавила у Сарајеву… Из УСАИД-а је саопштено да је посета “званична” па је и тежина свега што је тамо изговорила и урадила утолико већа…
Наиме, ова позната “гласноговорница” америчког империјализма, заправо је била и остала ординарни ратни хушкач и један од идеолога “нових ратова” по цену ликвидације остатка непокореног света.
Као таква, својевремено је постала “претешка” и бројним члановима америчког конгреса, па коначно и администрацији Овалног кабинета… Ипак, у име “заслуга” за ширење русофобије и отворене мржње према “источној империји” и свему што долази из словенских земаља, “дубока држава” се побринула да је награди високом функцијом у “аутокефалној”, недодирљивој и очито моћној организацији “Америчка помоћ” (УСАИД)…
Да би ваљда показала колико је Америци наводно стало до Муслимана-Бошњака у БиХ овом приликом је “очитала лекцију” босанско-херцеговачким Србима и Хрватима па је “позирала” испред башчаршијске џамије, код улице Халачи, те истакла како је ова посета за њу “веома емотивна” јер је “…имала привилегију да живи и ради у БиХ током ратног периода”, те додала да јој је искуство из БиХ променило живот и дало јој мотивацију да целу своју каријеру посвети промоцији мира и људских права.
Истина је да каријера до тада непознате Саманте Пауер почиње управо након “сензибилних” контаката са тадашњим бошњачким лобистом у САД, Мухамедом Шаћирбејом који је од ње направио још екстремнију верзију антисрпског лобисте, него што је то и он био… И све то се дешавало кад је она имала само 23 године и била наводно извештач неких медија из тек започетог рата у БиХ…
И док Саманта Пауер, тридесет година касније парадира поново по Сарајеву, отворено игнорише Србе као конститутивни народ и отворено дискредитује постојање српског ентитета у БиХ, Вучићева дипломатија ћути уместо да затражи објашњење од америчких амбасадора у Београду и Сарајеву, у ком је својству она ту била и која су јој овлаштења па је узела себи слободу да “постројава” политичке вође босанско-херцеговачких Срба (али и Хрвата) као “реметилачке факторе”, истичући политику бошњачке хегемоније у БиХ као исправну.
Уместо бројних питања и оштре реакције и Вучићева пропганда је ћутала о овој скандалозној посети.
Истовремено, док је Саманта Пауер из Сарајева претила и Русима и Србима, у њеном “дворишту”, у САД, инфлација је достигла највећи ниво у последњих пола века, цене свих производа и услуга су порасле више од десет одсто, а Федералне резерве (ФЕД) штампају доларе у неограниченим количинама, безглаво пунећи тржиште новца папирима без покрића… Инфлација у САД повећала је трошкове свакодневног живота до неподношљивих размера и реални економски показатељи говоре да се ова империја склона паду, налази у најгорем стању од Другог светског рата… Директор Федералних резерви (ФЕД) Џером Пауел (Јероме Поwелл) је почетком ове године признао да је новонастали потпуни хаос у ланцу снадбевања главни и врло тешко решив проблем те да је довео до раста цена које могу трајати дуже него што је ико очекивао.
Светске вести свакодневно говоре о томе да су стотине теретних бродова усидрени изван лука Лос Анђелоса и Лонг Бича, иначе, највеће у земљи, те да предуго чекају искрцај.
Како инфлација расте, све су већи отпори према Бајденовом програму “Буилд Бацк Беттер” (“Изградити боље”) који се базира на великим државним инвестицијама у инфраструктуру широм САД-а, али и бројним друштвеним програмима (што је заправо исти програм који је Трампова влада звала “Учинимо Америку поново великом”.
Финансијски костур плана износи чак два билиона долара, али се њиме отварају могућности за додатне програме и трошкове који могу нарасти до пет билиона (невероватних пет хиљада милиона долара!). Тренутни федерални јавни дуг САД-а је чак 30 билиона долара али га Бајденов програм “Буилд Бацк Беттер” још повећава за више од 15 одсто!
Због сигурног пада демократа на изборима и брзо растуће инфлације, Бајден покушава што пре прогура “Буилд Бацк Беттер”. Али, пред сам крај 2021. године, на велико изненађење, демократски сенатор Џо Манчин (Јое Манцхин) јавно је одбио да гласа за Бајденов програм и тиме уништио све шансе да он прође у Сенату. Бајден ће, наравно, покушати да заобиђе Представнички дом и Сенат, али чак и тада закон може срушити Врховни суд САД. Кад падне Бајден, пашће и ратнохушкачки талог попут Саманте Пауер…
Вучићев политички идиотизам довео је до тога да је чак и мала Албанија “запретила” Србији (још у септембру прошле године) да “повуче војску са граница Косова”, јер је наводно “…преблизу и представља претњу за грађане Косова”…И то све из кабинета његовог “пријатеља”, Едија Раме, који се ових дана (крај јануара 2022) радује почетку изградњи велике НАТО ваздухопловне базе Кучова у Албанији, у коју ће ова војна алијанса уложити 51 милион евра, како би могла бити коришћена за своје операције… Истина, Вучићева Србија се такође наоружава, али нема савезнике нигде у свету, или ако га има било где, и сви је сматрају “нестабилним партнером” и на Западу и на Истоку… То је коначан резултат Вучићеве војне и сваке друге дипломатије у последњој деценији.
А, рат је, сасвим могуће, разарајући и великих размера, можда ближи него што то изгледа данас (мада свако живи у нади да га неће бити)… О томе Вучићев “кабинет” нема времена да размишља док “пројектује” своје “велеградње” и планира да “изгради цео регион” о трошку већ опљачканих грађана Србије…
У драматичној стварности која њега очито не дотиче (а требало би, јер је и Србију неко са стране, па и он лично, “заложио” у великој игри која следи)…Али, ако не може и не сме да проговори мали сатрап са Балкана, који би истовремено и на Исток и на Запад, знају шта и кад да кажу велики људи из великих, људских побуда…
Командант немачке морнарице Кај Ахим Шонбах (Каy-Ацхим Сцхöнбацх) поднео је јануара 2022. неопозиву оставку на тај високи војни положај, након жестоких напада из врха државе због коментара које је дао о Украјини.
Наиме, Шонбах је рекао да је идеја да Русија жели напасти Украјину бесмислена…
Истина, Немачка влада је одбила захтев Украјине за испоруком оружја…Али, Шонбах је јавно критиковао Запад да мора третирати Владимира Путина као равноправног и са поштовањем, те да је полуострво Крим, који је Русија анектирала 2014. године, “нестало и никада се неће вратити”. Било је то довољно да му виша команда Бундесвера и бројни немачки либерали затраже извињење, али су уместо тога добили његову моменталну оставку, дајући наду да у морално посрнулом свету још има поносних и правдољубивих личности..
За разлику од Србије и читавог региона такозваног Западног Балкана, где се “вође” самопостављају а подаништво у удворички дух негују генерацијама, у протестантској Немачкој политичар није и не може бити недодирљиви светац. То је на својој кожи одмах по доласку на мести канцелара осетио Олаф Шолц (Олаф Сцхолз) који је на мети напада опозиционих странака због илегалног спашавања једне хамбуршке банке умешане у такозвану “цум-еx-аферу” у време док је он био министар финансија Немачке.
Још пре годину дана, тужилаштво у Хамбургу је водило предистражни поступак против њега, а разлог за то је било девет кривичних пријава грађана против њега, све у вези са поменутом “цум-еx-афером”… Реч је о скандалу који се протеже на раздобље од барем последње две деценије. Мрежа банака, адвоката и супербогатих појединаца, нашла је начин пословања вредносним папирима тако да им се једном (или чак ниједном) плаћен порез надокнађивао више пута! Разне европске државе су тако оштећене за више од 50 милијарди евра, а међу њима и Србија која је, посебно за време Вучићевог досадашњег режима отворила широм врата за све немачке корпорације, појединце и организације, без провере било каквог бонинета или “степена чистоће новца”…Јер се овде у Немачку исправност верује…
Али, ни Немачка данас самој себи не верује, јер се сазнало да је јавни тужилац у Хамбургу три недеље пре избора обуставио даљу истрагу против Шолца. Невероватно звучи да му је истрагу обуставила влада, јер, још невероватније: на снази је закон према коме су судије независне али државни тужиоцу нису! То је формулисано у члану 146. немачког Закона у тужиоцима где дословно пише: „Службеници тужилаштва морају се покорити службеним инструкцијама својих претпостављених.”
Према том закону постоје тзв. интерни и екстерни претпостављени. Екстерни претпостављени, који има последњу реч је – надлежни министар правосуђа. Дакле, члан владе. Али је скандал утолико већи што се ради о закону који потиче из пакета Закона правосуђа старог немачког Рајха из 1879. године! Захваљујући њему, и данас Немачка влада може заштитити саму себе од казненога гоњења!
То је 2009. уочила Парламентарна скупштина Већа Европе која је затражила од Немачке да укине споменуту законску одредбу. Десет година касније, Европски суд правде није хте да призна један немачки међународни налог за осумњиченим криминалацем, јер “није било довољно гаранција да је немачко правосуђе независно! Вучићев поданички карактер тешко би разумео да Немачка којој се клањао током мандата Ангеле Меркел, никада није била савршена држава, упркос великом богатству, снази и статусу европске велесиле. Још мање би разумео да је банкарска мафија свугде распоредила своје “политичко крило “ (Марио Драги у Италији, Емануел Макрон у Француској, па и Шолц у Немачкој…) како би управљала новцем пола милијарде пореских обвезника ЕУ и читавог континента… Србија са Вучићем и без њега, представља само још једно “острво” незамисливе корпоративне пљачке које ови десперадоси покривају причом о “новој политичкој култури, етици, такозваној друштвеној одговорности…” и сличним аматерским фразама за које су оне из комунистичких времена чисти софизми, бисери демагошких мудрости…
А 1.
Куповина и продаја
Хаос, нестручност, незнање, простаклук…То је резиме одлазеће Вучићеве владавине…Али, шта се стварно дешавало током деценије његовог владарског лудила, показаће економски, унутрашњополитички и спољнополитички биланс за који је већ сада јасно да је катастрофалан…
Ако је у Лондону, у сред британске владе и парламента могла да годинама делује службеница кинеске обавештајне заједнице, извесна Кристина Ли, колико ли је таквих „Кристина“ радило и ради под заштитом Вучићеве владе, разарајући Србију и споља и изнутра? Ова већ „проваљена“ Кристина Ли, о којој у Лондону увелико пишу, исплаћивала је стотине хиљада фунти Берију Гарднеру (Баррy Гардинер), бившем високом функционеру Лабуристичке странке као и самој странци. Дружила се блиско са бившим конзервативним премијером Дејвидом Камероном на једном догађају 2015., а другом приликом и са бившим председником лабуриста Џеремијем Корбуном (Јеремyјем Цорбyном).
Врхунац је био 2019. кад је конзервативна премијерка Тереза Меј (Тхереса Маy) одликовала Кристину Ли „за допринос у успостави пријатељских веза с Кином“…Скандал је ових дана сазнала сва британска јавност, али је штета учињена. Куповина политичара и читавих влада па и британске, није ништа ново и немогуће.
Ако је Вучић продао Србију по више пута за време својих мандата, а изгледа да јесте, није тешко замислити какве ће све хипотеке пасти на сваком квадратном километру ове разваљене државе…
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2022
