Прочитај ми чланакРат и претњу ратном опасношћу владајуће структуре на баш тако ретко злоупотребљавају у политичке сврхе. То се чини ради настојања да се брзо подигне популарност, односно због преусмеравања пажње поданика с неких горућих проблема (фактор спречавања или одлагања пада рејтинга). А САД – војна суперсила у којој уз све механизме манипулације моћника, ипак постоји демократски поредак тј. обични људи имају простор да утичу на исход изборних процеса – предњаче у сфери ратног политичког маркетинга.
Никола Костандиновић
Рат и претњу ратном опасношћу владајуће структуре на баш тако ретко злоупотребљавају у политичке сврхе. То се чини ради настојања да се брзо подигне популарност, односно због преусмеравања пажње поданика с неких горућих проблема (фактор спречавања или одлагања пада рејтинга). А САД – војна суперсила у којој уз све механизме манипулације моћника, ипак постоји демократски поредак тј. обични људи имају простор да утичу на исход изборних процеса – предњаче у сфери ратног политичког маркетинга.
Другим речима, Америка је првак у домену спољнополитичке употребе бомби и ракета у циљу прикупљања гласова за оне који седе у Белој кући или су кандидати које њени одлазећи станари подржавају. Но, ту постоје извесна ограничења. Једно од њих је да се у ратне авантуре, како оне демагошке природе, тако и оне у вези с постизањем неког националног циља, не срља неколико месеци пред председничке изборе. Из тог угла треба анализирати и својеврсну ратну психозу која је почела да се јавља код нас.
Наши медији су већ недељама пуни прича о могућој војној интервенцији Хрватске против Републике Српске и, упоредном, насртају муслиманских бојовника на њу. Тврди се да су војне припреме за то у јеку, односно да су до нас доспели планови за њихову ограничену или чак и свеобухватну акцију против РС. Одмах да кажем да верујем да суштински у свему томе има много истине. Али, како се каже, ђаво се налази у детаљима. Србима подметнуто кукавичије јаје се налази у временском оквиру и поводу за удар на РС. Наводно, он може да се догоди врло брзо, а у вези је са одржавањем референдума о дану државности РС.
То је бесмислено. Они који би евентуално могли да изврше агресију на РС су безрезервно, макар у војном погледу, амерички пулени. Без благослова с те стране ништа радикално не би урадили. А Вашингтон непосредно пред своје председничке изборе (8. новембар) неће допустити било какве ратне авантуре у свом европском НАТО дворишту. Ако за тако нешто тамо и постоје планови, оставиће то наредној администрацији. Што се ње тиче, у случају да победи Доналд Трамп, излишно је и причати о њиховој реализацији.
С друге стране, ако будемо имали посла са Хилари Клинтон, бесмислено је да се надамо да нам и најмање помаже одустајање од референдума. С њим или без њега – није битно – екипа госпође Хилари ће интензивирати напоре у правцу обесмишљавања РС. Да ли је уистину њихов део (а не само део хрватско-муслиманских очекивања) и војна опција – тешко је рећи. Надам се да није, али ако јесте јасно је да је за њу лако наћи неки изговор и да Бањалука одустане од референдума или се, недајбоже, повинује накарадној и антидејтонској одлуци Уставног суда БиХ, те сасвим одустане од свог дана државности.
Ко зло смера и има снагу да га испољи, лако ће наћи разлог да проба да оствари што је наумио. Штавише, превеликом попустљивошћу потенцијална жртва само може да учини ствари горим; да могућег агресора охрабри на зла дела ако се још колеба да ли му се исплати да их изврши. Зато је рационална одлука државног врха РС да не одустане од референдума. Народна Скупштина Српске је демократски одлучила да се он одржи и када би се сада од тога напречац одступило, била би показана неозбиљност и слабост. Тиме се додатно привлаче невоље јер геополитички лешинари најлакше нападају колебљиве и конфузне.
С друге стране, рационална је и позиција коју је заузео официјелни Београд. Иако – водећи рачуна о ставу западних сила – не исказује исто мишљење о референдуму као власт у Бањалуци, он подржава њено право да самостално доноси одлуке, односно потврђује спремност Србије да стане иза РС у њеној одбрани изворних дејтонских овлашћења. Тако се не руши мост за одржавање односа са Западом и купује време, а опет се не отежава положај РС и Додика да реализују оно што је у интересу Српске.
Београд и Бањалука засигурно имају исти циљ иако им се тактика разликује, а, промишљено или спонтано, уз прећутну сагласност или можда и тихе несугласице – у целини су дошле на врло прагматичну, донекле различиту али ипак спојиву и конструктивну, позицију! На тим основама треба се спремати за могуће турбуленције до којих упркос нашем помирљивом ставу може да дође већ следеће године, али се не треба оптерећивати тиме да ће до њих доћи готово за који дан, нити да смо ми осуђени да будемо губитници.
Свет се изменио у нашу корист и зато они који нам не мисле добро покушавају да нас застраше пуштајући да процуре некакви њихови ратни планови као и да нас посвађају те тако на темељу свега реченог паралишу да ефикасно штитимо своје интересе. Но, изјаловиће им се планови ако Београд и Бањалука наставе да раде одмерено, енергично и координирано. Уверен сам да ће тако и бити, тј. да ћемо са обе стране Дрине у наредном периоду показати потребну националну зрелост и одговорност.
