Систем регистрације фирми у АПР је толико мањкав да је у пракси лакше регистровати предузеће, и то са лажном личном картом, него се са оригиналним документом избрисати из регистра.

Крађа идентитета или пореска утаја премијеровог брата Андреја Вучића, и даље је тачка спорења између власти и опозиције. За представнике владајуће већине цео случај је крађа идентитета на основу које су својевремено монтиране оптужбе против брата тадашњег истакнутог опозиционара Вучића, док Нова странка (НС) подсећа на чињеницу да је Вучићев брат и даље регистрован као власник спорне фирме „Асомакум” која је у стечају и блокиран јој је рачун.

Случај је, ради подсећања, започет прошле недеље у парламенту када је посланик НС Зоран Живковић оптужио премијера Србије Александра Вучића да је његов брат Андреј власник фантомске фирме. Вучић је демантовао оптужбе, рекавши да је то био покушај фалсификовања и да су му се због тога својевремено извинили председник Србије Борис Тадић и шеф његовог кабинета Миодраг Ракић.

Овај политички сукоб дошао је до усијања када је Вучић најавио да ће поднети оставку ако се докаже да је његов брат власник фантомске фирме. Касније су објављени подаци по којима се показало да је Андреј Вучић власник фирме „Асомакум” која се спомињала 2011. године када је ухапшена извесна пореска инспекторка Снежана Ј. Она се, према саопштењу полиције из јуна 2011, сумњичила да је од јула 2009. до краја 2010. у договорима са власницима такозваних фантомских фирми, избегавала да одузме пореске идентификационе бројеве (ПИБ) и блокира рачуне предузећа. Међу девет фирми, наведено је и предузеће које се водило на име Андреја Вучића.

После тврдњи да је Вучић власник фирме, огласио се и заменик директора Пореске управе Марко Маринковић који је рекао:

„Инспектори Пореске полиције су, у склопу истраге о малверзацијама у повраћају пореза на додату вредност, 9. фебруара 2011. позвали на разговор Андреја Вучића и на основу података из његових личних докумената утврђено је да су подаци који су коришћени за оснивање фирме ’Асомакум’ из Београда фалсификовани”.

Цео случај је настављен и јучерашњим саопштењем Весне Ракић-Водинелић, председнице Савета Нове странке. Она је рекла да је крајње спорна веродостојност тврдњи да је идентитет Андреја Вучића украден тако што му је украдена лична карта. Као доказ за ову тврдњу, Ракић-Водинелић наводи да је Андреј Вучић и даље уписан као власник фирме „Асомакум”, да је рачун тог предузећа блокиран, као и наводе из Закона о регистрацији фирми у Агенцији за привредне регистре. По том закону, каже Ракић-Водинелић, један од услова за брисање из регистра је подношење тужби најкасније у року од годину дана од дана сазнања.

– Рок за подношење ове тужбе је истекао и особа која има правни интерес (а то би свакако био Андреј Вучић), по свему судећи није поднело тужбу за поништај уписа. Јер, да јесте не би било потребе да тачност и поуздање у регистар „побијају” медији и службеници Пореске управе. Учинио би то, до данас, он сам – рекла је Ракић-Водинелић.

Крађа идентитета у Србији није толико учестала појава, али је познато неколико случајева у којима су неки грађани Србије већ доживели оно што се ових дана наводно догодило Андреју Вучићу. Тако је незапосленом бравару из Смедерева Јовану Николићу неко направио идентичну копију личне карте, у којој се наводе потпуно идентични подаци – име, презиме, датум и место рођења, адреса, матични број, чак и регистарски број документа. Једино је промењена фотографија. Са том, очигледно фалсификованом личном картом, Јован Николић је уписан као директор и власник предузећа „Траншпед логистик” и као директор фирме „Новолајн”. Николић је открио да је жртва преваре кад му је на кућну адресу стигла пресуда Прекршајног суда у Зрењанину да је обавезан да плати казну од 10.000 динара због царинског прекршаја, као и тужба предузећа „Железнице Србије” у износу од 668.000 динара, због неплаћања закупа два магацина и монтажног објекта на железничкој станици у Београду. Касније се испоставило да је за Николићем расписана и међународна потерница Интерпола зато што је у његово име неко узео 48 тона алуминијума у Немачкој и никада није платио.

У том случају су на видело изашли сви недостаци система регистрације фирми у АПР. Испоставило се у пракси да је лакше регистровати фирму, и то са лажном личном картом, него се са оригиналним документом избрисати из регистра. Николића су пребацивали из полиције на тужилаштво, одатле на АПР који су га упутили у Привредни суд који га је на крају вратио на АПР. Ниједна од ових институција није могла да му помогне да се избрише из регистра. Објашњено му је да је потребно да се у судском поступку докаже да он није стварно власник спорних фирми, што он никако није могао да уради све док се не открије ко му је украо идентитет и да се то докаже правоснажном судском пресудом. Привредни суд није хтео да покрене поступак његовог брисања из регистра чак иако је Николић добио документ из тужилаштва да је покренут поступак проналажења човека који му је украо идентитет.

И дан-данас, а од откривања целог случаја прошло је скоро две године, Николић је уписан као власник и директор „Траншпед логистика” и „Новолајна”.

(Политика)

Ознаке: Asomacum, Александар Вућић, Андреј Вучић, корупција, утаја пореза