Прочитај ми чланак
Четири Лесковчанке мистериозно су нестале у последње две године. Последња у низу је Снежана Ђорђевић, службеница Агенције за локални економски развој, којој се сваки траг губи од 7. марта ове године. Нестанак свих жена уклапа се у идентичан образац: све су изашле из куће у првим вечерњим сатима, ниједна од њих није са собом понела ништа од документације, све нестале жене имале су ћерке, биле су високообразоване, ситуиране и разведене.
Лесковац у чуду: Излазиле без речи из куће и више се нису враћале
За све нестале жене говорило се да су дружељубиве и свима су, после нестанка, мобилни телефони неко време звонили, а онда су заћутали!
„Серија нестанака започела је 18. марта 2012, кад се губи сваки траг др Маријани Стојановић. Потраге су организоване са 50 до 100 полицајаца на подручју Лесковца и Власотинца, претражена је планина Кукавица, с обзиром на то да је докторка била планинар. Међутим, и поред свих напора, од нестале докторке нема ни трага ни гласа. На сличан начин су нестале и Љиљана Николић, Тамара Филиповић и Снежана Ђорђевић. Полиција интензивно трага за њима и не искључује ниједну могућност, па чак ни да су можда жртве неког убице, мада у овом тренутку то изгледа као најмања могућност. Много је вероватније да су оне жртве трговаца људима или органима, а проверавамо и опцију да су се неке од несталих жена с територије Лесковца замонашиле“, рекао је за „Курир“ извор близак истрази.
Марија Ђорђевић, ћерка последње нестале Снежане Ђорђевић (50), која је запослена у Агенцији за локални економски развој, тврди да њена мајка није имала ниједан разлог да оде од куће!
„Била сам одсутна свега 40 минута и кад сам се вратила, ње није било. Све јој је остало у кући, и ташна и новчаник, личне ствари, баш све… Само нема њена два мобилна телефона. Рекли су ми да је изашла после чудног, мистериозног телефонског разговора. Њен лични телефон одмах је био искључен, а службени је звонио до 23 сата, а онда се веза прекинула и од тада је недоступан“, сузних очију прича Марија Ђорђевић.
Др Маријана Стојановић, нестала 18. 3. 2012.
Примаријус Маријана Стојановић (56), запослена у Заводу за јавно здравље, пре нестанка је двадесетак дана била на боловању. Њена сестра Катерина рекла је да Маријана није имала непријатеља, нити разлога да оде од куће.
Љиљана Николић, нестала 6. 5. 2012.
Љиљана Николић је родом из Новог Сада, а на југу Србије радила је у једној невладиној организацији. Кобног дана је око 17 сати изашла из куће и више је нико никад није видео.
Тамара Филиповић, нестала 25. 4. 2013.
Тамара Филиповић (24) из села Доња Локошница и њена беба, која је тад имала 18 месеци, нестале су у априлу 2013. Неки мештани тврде да је Тамара с ћерком ушла у кола стране регистрације и да су их највероватније одвели трговци људима.
Снежана Ђорђевић, нестала 7. 3. 2014.
Снежана Ђорђевић, службеница Агенције за локални економски развој, пре нестанка је разговарала с неким мобилним телефоном, а онда је изашла из куће. Ништа није понела од докумената, осим приватног и службеног мобилног телефона.
(Вести)
