Прочитај ми чланакУместо српских тајкуна, због економске политике СНС-СПС режима, имамо стране инвеститоре који за годину дана свог пословања у Србији више коштају државу Србију него све тајкунске пљачке које су се збиле током приватизације у нашој земљи.
Вучић, ухапсивши најбогатијег српског тајкуна, Мирослава Мишковић, дошао је и учврстио се на власти пре скоро 6 година; данас имамо Мишковића на слободи, који због монтираног судског процеса против њега пред међународним судом тражи обештећење у висини од пар стотина милиона евра, и стране инвеститоре који добивши на стотине милиона евра субвенција од српске државе немилосрдно израбљују раднике у својим погонима – у компанији Леони, која је највећи немачки инвеститор у Србији, радници у једној њеној фабрици за радно време од 58 сати недељно примају цркавица између 28 0000 и 33 000 – 34 000 хиљада динара месечно.
Тако је борба против пљачкашке тајкунске приватизације завршила се на тај начин да српска држава с једне стране нема своје капиталисте, а са друге да се ресурси наше земље (како природни, тако и људски) поклањају на немилосрдну експлоатацију страним инвеститорима. У савременом свету, где уместо великих освајачко-војних ратова воде се економско-цивилизацијски сукоби, свако одустајање од своје капиталистичке елите и потпуна отвореност према страном инвеститору, доводи искључиво до како цивилизацијског тако и економског поробљавања, сличном оном као кад је Србија била под турском влашћу.
Ми имамо војску која мора да сарађује са НАТО пактом, војним савезом који је окупирао јужну српску покрајину Косово и Метохију. Имамо финансије које су под директном контролом ММФ или САД – до скоро нам је бивши службеник ММФ био министар финансија, а још нам је жена, која је радила за америчку државну агенцију премијер земље. И на крају, што је најпогубније за нас и као народ, имамо привреду која је због директног утицаја државног врха Србија све више у рукама странаца, а где се српски капиталисти маргинализују, терају на бакрот или протерују из земље.
Дејан Петар Златановић је гл. одг. уредник веб портала Србин.инфо.
Тако, један привредник који у локалу запошљава преко 500 људи и који са својим реклама годинама финансира локалне медије није могао да организује на локалној телевизији емисије које би говориле о предности домаћих инвестиција у односу на стране. Речено му је да због директиве из Београда ништа не сме да се говори против страних компанија. Због свега наведеног, тај локални привредник, због нелојалне конкуренције, која је последица тога да наша држава стаје уз страног капиталисту, а против домаћег привредника, увелико размишља да у Србији угаси своје пословање и пређе да послује у суседној држави.
Другим речима, за српске власти, српски капиталиста је опасност, нешто што се мора уништити и протерати да би се оставио простор за страног инвеститора са којим се може испод жита трговати и у име њега, као некад дахије над Србима, владати. Не треба заборавити да су све дахије биле етнички Срби који су се приклониле страном владару и узеле његову веру, те да Срби у оба српска устанка нису кретали у борбу због ропства под Турцима него због зулума локаних бивших Срба, потурица.
Да, закључим. Због колонијалне свести државног врха Србије, који би да је на власти уз подршку страног капитала (који најчешће долази из земаља који су хтели да поробе српску државу – Немачка, Аустрија, Турска и САД), а да домаће капиталисте маргинализује, уништи или протера, ми уместо јаке привреде и развијене државе, која израста на симбиози српских капиталиста (који стварају ресурсе) и српске државе (које каналише у правцу српских националних интереса активности српских привредника) имамо државу која сама себе уништава, а свој народ своди на јефтину полуробовску радну снагу.
ДА ЛИ СЕ БОЉЕ ЖИВИ: Југа се распала пре 30 година и шта се променило? https://t.co/JgBPPCZVZE
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 1, 2018
Последица је тога да су и саме српске власти себи ископале гроб – уместо да имају Мирослава Мишковића, кога могу и да хапсе, имаће стране инвеститоре, који ће према својим потребама да успоствљају и смењују власти у Србији, а да они сами никад не могу доћи под удар институција српске државе.
