Прочитај ми чланак

Корона ће проћи, ванредно стање неће

0

Припремите се. Већина онога што вас је нервирало пре и током ванредног стања биће настављено и када мере Владе буду укинуте. Враћамо се у живот, ако је то живот, у коме су слободе уступиле место страховима а уцене, претње и неморал наметнути као модел понашања.

Поново ћемо слушати како најгори држе лекције о поштењу, бестиднике који говоре о пристојној Србији, лицемере који прозивају људе од части и интегритета. Гледаћемо безочне нападе на оне који другачије мисле. Све да би се избегла суштинска расправа о питањима – где су паре, зашто не функционише правосуђе, шта је план за Косово, зашто цвета корупција…

 

Власт у Србији је врло спремно дочекала пандемију – да устоличи стање које траје већ годинама, у коме се крши Устав, газе институције, а закон селективно примењује.

За ванредно стање ми смо припремани од 2012. када су напредњаци преузели државу у своје руке. Почело је форсирањем безазлене синтагме – „први потпредседник Владе“.

Већ тада се ППВ питао за све, гурнувши у страну премијера. Више се нико и не сећа те кованице која је означавала адресу на којој станује моћ. А што бисмо и знали ко је данас ППВ, кад и ПВ представља само фигуру. Инаугурисано је стање у коме одлучује само један човек.

Ко год да је тај „један“, макар био војвода Мишић или Пупин, не може бити непогрешив и не може знати све. А камоли неко ко противнике назива фашистима, ко новинарима држи лекције, ко мења мишљење као чарапе, неко ко је нон-стоп у изборној кампањи, а зазире од фер избора.

Наопако стање до кога је стигло српско друштво увођено је миц по миц. Једном је то био леx специалис о „Београду на води“, други пут рушење у Савамали, трећи пут „Не дам Гашића“, четврти „Радојичић није убио Оливера“, пети „Бабић није возио, видео сам снимак“, шести…

Зар је нормално да полиграф замењује истрагу и рад Тужилаштва. Којим законом је дозвољена уцена бирача и куповина гласова? Шта је него ванредно стање некажњено пребијање политичких противника, паљење куће новинару, хапшење Александра Обрадовића уместо пљачкаша Крушика.

Како се зове када рад Народне скупштине обесмислите стотинама непотребних, ступидних амандмана и тако натерате опозицију да изађе из парламента. Да ли је то нормално стање?

Јавност је за ванредно стање припремана дуготрајним „кувањем“. Тај гнусни посао одрадили су таблоиди најављујући десетинама пута да „Србији прети рат“, да је „спремљен најгори сценарио“, да ће бити онолико мртвих, да су се удружили тај и тај -сви против нас.

Ти и такви таблоиди који шире мржњу и панику уместо да буду кажњавани, претворили су се у „судије“ поштеном свету који се усуђује да укажу на лаж и преваре. Ти и такви таблоиди добијају несебичну помоћ из буџета, један је чак индиректно у власништву државе.

Телевизије са националном фреквенцијом (две су купљене новцем државне фирме), затворене су за опозицију и једино чиме се баве је пропаганда у корист режима. Независним медијима се отежава посао на безброј начина, а појединим новинарима се прети смрћу.

Све је то слика ванредног стања које Србија живи годинама и без да је формално проглашено. Најава укидања полицијског часа значиће само слободу кретања.

Има још нешто. Мораћемо, уз све поменуто, да истрпимо и хвалисање власти која је у „херојској борби победила“ коронавирус, упркос непослушним грађанима.