Прочитај ми чланак
Систематско заобилажење истине политичара који блиско другује с мафијашима буди сумњу да је држава, можда, издата мафији
Прошла је Парада поноса без инцидената, пошто је држава тако одлучила. Припадници хомофобичних организација нису смели да ударе на другачије од себе јер би тиме ударили и на државу. Малобројни су били беспризорници, међу којима и злогласник за којегасу њему слични тражили „правду за Уроша”, који нису послушали савет власти. На страну сад чињеница да су данашњи властодршци донедавно, додуше као опозиционари, подржавали испољавање хомофобичних напада беспризорних бандита који се представљају као навијачи.
Лицемерје политичарима треба праштати ако води бољитку друштва. Сада су припадници полиције у корену сасекли агресивне хомофобе. Чињеница да је полиција била присутна у огромном броју говори да наше друштво још увек зазире од различитости, али се, ипак, у посвемашњем опадању тензија и одлучној одбрани уставом јемченихправа грађана опажа напредак у односу на претходне године. Међутим, лицемерје које не доприноси напретку друштва односи се на скорашњу изјаву најмоћнијег политичара у земљи како не може да реши проблем утицаја „навијачких група” на водеће фудбалске клубове. Буди то сумњу да лукави политичар рачуна на беспризорнике и у будућности.
Но, ако лицемерје политичара не шкоди када води поступном друштвеном напретку, онда је јако штетно када подрива јавни интерес. Тако је недавно председник владе наше, нажалост, банана државе у интервјуу једном новинару РТС-а у ударном термину понављао да „часни људи не говоре о разговорима одржаним у четири ока”. Мислио је ту на разговор с потписником овог текста у пролеће 2012. године, а о којему је током ове године његов тадашњи саговорник неколико пута јавно говорио. Заиста, да су председник владе и „неки социолози”, како рече новинар, причали тада о Веберу или о љубавном животу, то јест о стварима које не морају да занимају јавност, онда би први био у праву, а други би патио од недостатка части. Но, не ради се о томе.
Наиме, када је у једном гостовању на Кажипрсту Б92 2012. упитан шта мисли о тек изреченој тврдњи Ивице Дачића да никада није упознао Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, социолог је казао да му се чини на основу невербалне комуникације да тадашњи председник владе и министар унутрашњих послова заобилази истину. После пола сата позвао га је телефоном тадашњи први потпредседник владе и захвалио му на изјави. Потом га је позвао на састанак у зграду Владе Републике Србије, рекавши му: „Имам нешто да вам покажем.” Заиста, на том састанку се социолог упознао са садржајем повелике фасцикле. Иако никада није казао да се упознао са садржајем „дискова”, управо је ту реч у свом питању употребио новинар РТС-а, дајући тако прилику Александру Вучићу да каже како није показао „дискове”.
То је сасвим тачно. Па ипак, Александар Вучић је одиста поменуо постојање 130 дискова са снимцима сусрета мафијаша и политичара. Фасцикла је пак садржала мноштво фотографија и транскрипата разговора Ивице Дачића, Ивице Тончева (тада саветника за националну безбедност председника владе и министра унутрашњих послова), Вање Вукића (тада државног секретара у МУП-у), те Бранка Лазаревића (тада шефа кабинета Ивице Дачића и јединог против којег је доцније подигнута оптужница) са Родољубом Радуловићем („господином Бананом”, како га, жали боже, назва председник владе). Узгред, који дан доцније је Ивица Дачић јавно признао да познаје Мишу Банану, чиме је прећутно одао да је првом изјавом свесно обмануо јавност, да би пре неколико дана рекао и да му је овај оптуженик за шверц дрогом и бегунац пред јадним правосуђем ове земље пријатељ неких десет година. Систематско заобилажење истине политичара који блиско другује с мафијашима и чија је странка издавала пословни простор оптуженом за шверц дроге Дарку Шарићу, буди сумњу да је држава, можда, издата мафији.
На поменутом састанку Александар Вучић је обећао да ће се обрачунати с мафијом у редовима како власти тако опозиције, а социолог њему да ће га јавно подржати у том напору. Потоњи је затим писао и говорио о састанцима мафијаша и политичара, мислећи да треба јавност припремити за одсудну борбу за сламање наопаког политичког система и успостављање новог, а први је пустио да се његовом ривалу и коалиционом партнеру обара рејтинг, уопште не намеравајући да ишта чини. Штавише, поновним стварањем коалиције с истим партнером 2014, иако је могао и без СПС-а, Александар Вучић је показао да му зацело ни на крај памети није спасавање државе из канџи мафије.
С тим у вези, да ли је часније јавно изнети разлоге за сумњу да је држава издана мафији или саставити владу, упркос свим расположивим сазнањима, са зато осумњиченим политичарем?
(Политика)
