Прочитај ми чланак
Дан државности прослављамо без државе, без дипломатског обележавања по свету, са картом Србије без Косова и Метохије, са НАТО алијансом у Србији и јавним дугом преко 76% БДП-а на граници банкрота.
И ове године на Дан државности Републике Србије, на Сретење, сећамо се великих имена и бесмртних дела великана новије српске историје, пре свих, Вожда Карађорђа и Милоша Обреновића.
Доживела је Србија да данас онима који су успели да кроз мукотрпну борбу и рад Србији врате давно изгубљену слободу и државност, похвале и захвалност узносе они који су државност и слободу Србије за само 15-так година продали страним газдама зарад ситних страначких интереса и личног богаћења.
Нема данас разлике између политике СНС-а и њених коалиционих партнера, ДС-а и њихових рестлова и политике СПС-а. Свака од ових странака дале су свој немерљив допринос у урушавању државности Србије, јер ни једна више нема нити идеологију нити политички програм.
Реч је о интересним групама због којих Дан државности прослављамо без државе, без дипломатског обележавања по свету, са картом Србије без Косова и Метохије коју презентује Премијер, са НАТО алијансом у Србији, којој није било доста што нас је бомбардовала и што нестајемо због осиромашеног уранијума, већ сад треба и да зарад њених интереса и ми бомбардујемо друге. Дочекујемо „Дан антидржавности“ са јавним дугом преко 76% БДП-а на граници банкрота.
Крај је близу, а нови почетак Србији може понудити само нова политика са новим људима, који нису купили дипломе, који нису уцењени и који су остали да живе и да се боре за слободну Србију, коју су сањали и досањали у своје време Карађорђе и Милош Обреновић.
Нови људи за ново време који ће свим грађанима Србије и српском народу вратити државу која им је отета. Они који уништавају државу и не треба да славе Дан државности. Они који су увели НАТО у Србију, немају ништа са Вождом Карађорђем.
Зато није ни мало случајно што је председник Двери Бошко Обрадовић једини председник неке политичке странке који се данас појавио у Марићевића јарузи у Орашцу, на месту подизања Првог српског устанка пре 212 година. То је и логично јер ни један државни функционер, нити политичар на власти, тамо није смео да се појави и суочи се са окупљеним народом.
Информативна служба Српског покрета Двери
