Кад камен говори, столећа одзвањају, каже писац Милисав Савић. A у долини Ибра и Студенице столећа заиста одзвањају.

У оквиру овогодишњих Рашких духовних свечаности нарочита посластица била је обилазак долине српских краљева уз посебног водича, писца Милисава Савића, родом из тих крајева и аутора истоимене књиге.

ЖИЧA

На списку од десетак дестинација међу првима је Жича, здање на обали Ибра, чију је градњу 1206. започео Стефан Немањић.

– О градњи се углавном бринуо брат му Сава, будући први српски архиепископ. И док је Студеница, рекао бих, била оличење државне, световне моћи, Жича је била стециште цркве, односно просвећености, знања и духовности. Зову је и седмоврата јер је ту крунисано седам краљева, од Стефана Немањића као првог српског краља, који је крунисан 1221, до Милана Обреновића 1882. године – каже Савић.

Бивала је Жича и рушена и обнављана, прича Савић нижући године и имена, појашњавајући историјске контексте… Напомиње да није историчар уметности, али крочити за њим обилазећи задужбине и слушати га погледа упртог у олтар, фреску, крајолик… јесте својеврстан празник. Укратко – више од историје. Можда као да је човек имао среће па да га, рецимо, Борхес води кроз библиотеке или Еко кроз Италију…

– Жича као већина старих манастира носи трагове готово свих векова. Жича коју данас гледамо је Жича Саве Немањића, али и Краља Милутина, и пећких патријарха и владике Николаја Велимировића… Она је, у ствари, својеврсни палимпсест – каже Савић.

БРВЕНИК

Вели писац да није случајно што у тој долини има преко 70 цркава и манастира и још толико необележених, сасвим запуштених и неистражених, како их зову, црквишта.

– Био је то густо насељен крај у коме је цветало рударство, ископавање сребра које је потом одлазило за Дубровник, Венецију… Рудари су били из Немачке, Саси, а у писаним траговима стоји, рецимо, да је постојала католичка црква Которани, да се у месту Брвеник говорило француски, немачки, турски… Што би данас рекли, проток људи и идеја – објашњава Савић.

СТУДЕНИЦA

На уласку у Студеницу Савић наводи низ историјских чињеница. Крочећи Краљевом црквом, између осталог, вели:

– На фрескама доминирају лепа, млада лица. Можда је краљ Милутин те призоре лепих младића и девојака, у којима је Растко Петровић видео словенске принцезе, таквим саздао у част своје много млађе жене Симониде, којој је, знамо, било једва десетак када се удала за њега ипак времешног.

ГРAДAЦ

Манастир Градац, истиче Савић, био је прво место где су и жене могле да стичу образовање.

– Његово сликарство је уништено, али писани трагови кажу да је било на врхунцу, као сопоћанско. Сачувана је само слика једног свеца која сведочи да је доминирала плава боја, у то време изузетно скупа, и чије се справљање чувало као највећа тајна а знало се – килограм плаве вредео је као кило злата – каже Савић.

ЦРКВA СВЕТЕ ПЕТКЕ

Милисав Савић нарочиту пажњу посвећује Цркви Свете Петке у Трнави, крај Рашке. Кроз смешак показује на надвратак.

– Дочекује нас грешница – наго, здраво, сељачко девојче које уједа дебела змија. Подсећа нас колико смо грешни. Ево, одмах до врата – прелепа фреска Светог Илије. Не случајно, јер кад на Голији загрми, онда се тресу и земља и небеса. У цркви у Живалићима Исус Христос, грубог, испошћеног лица подсећа на пештерског сељака, опаљеног сунцем и ветровима…

Богаташ у огњеној реци

– Прави бисер је малена Црква Св. Петра и Павла у Тутину. По сликарству готово равна оном из оближњег манастира Црна река. Фреске страшног суда су дантеовске, наравно, на српски начин. На једној видимо нагог човека у огњеној реци. Да би било јасније о коме је реч, сликар је исписао поред слике – „Богаташ“ – објашњава Милисав Савић.

На фрескама у Студеници доминирају млада лица. Можда је краља Милутина инспирисала његова Симонида, која се за њега удала веома млада.

Извор: Блиц

Ознаке: Долина српских краљева, Ибар, Милисав Савић, православље, средњи век, српски владари, српски мамастири, Студеница