Преименују владаре, отимају светиње: Покушај крађе српског идентитета у региону

0

Преименовање фресака српских светитеља и Осоговском манастиру у Северној Македонији и проглашавање Пећке патријаршије за центар албанског православља, само су последњи примери у низу покушаја промене свести и затирања трагова српског народа и његове верске и етничке традиције у региону. До сада, небројено пута смо чули како су српске цркве на Косову и Метохији заправо […]

ПО ПЛАНУ ЗАПАДА – Српски владари против Срба или Зашто Србија нема излаз на море?

0

Који су српски политичари и државници одговорни за највећи и најсрамнији пораз свога народа на Балкану, што данас Србија нема излаз на Јадранско море и што је изгубљен један најсрпскији град 18. и 19. вијека, Дубровник. Разумљиво је, да је југославенско комунистичка историографија гушила сваку помисао о наведеним истинама, али је несхватљиво садашње поимање прошлости, […]

ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР ДЕДЕ И УНУКА: Два српска краља Никола и Александар

43

Последњи сусрет и последњи разговор два краља, дједа и унука више је него потресан. Како се наводи у књизи „На оштрици ножа“, те вечери један је сишао са историјске позорнице, а други остао са народом, подијеливши с њиме „сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса“. „У ноћи 20. и 21. око једног часа, извјештава […]

КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕ: Владар да је први на бранику државе

1

„Децо! Ви сте победили непријатеља и тиме сте украсили себе и ваше оружје беспримерном славом… Јунаци! Ви сте исцрпљени услед натчовечанских напора и ви желите да се вратите својим кућама да бисте поново видели своје жене и децу. Они такође дрхте за вашу судбину и очекују вас са сузама у очима. Али, отаџбини је потребна […]

ДОЛИНA СРПСКИХ КРAЉЕВA: Векови историје уз реке Ибар и Студеницу

1

У оквиру овогодишњих Рашких духовних свечаности нарочита посластица била је обилазак долине српских краљева уз посебног водича, писца Милисава Савића, родом из тих крајева и аутора истоимене књиге. ЖИЧA На списку од десетак дестинација међу првима је Жича, здање на обали Ибра, чију је градњу 1206. започео Стефан Немањић. – О градњи се углавном бринуо […]

ГДЕ ЛЕЖЕ КОСТИ НАШИХ ЦАРЕВА И КРАЉЕВА? Мошти старих српских владара су свуда око нас

5

Они су владали нашим народом, они су му градили име, они су проносили његову славу светом. Њихови култови постоје вековима, и нико и ништа није могло да их уништи. Њихови остаци су и даље ту, само ми то не знамо. Они нас и даље гледају.

Србија пре Немањића, 6. део: Часлав Клонимировић (927 — око 950)

2

Бугарски цар Симеон умире 927., што изазива велики обрт на Балкану. Симеона наслеђује његов син Петар који је у поређењу са својим оцем био само бледа сенка, додуше у поређењу са Симеоном који је био господар Балкана многи би били само сенке,али праву промену изазива чињеница да је био под утицајем византијског цара тако да Византија поново постаје најјача сила на Балкану.

Србија пре Немањића, 5. део: Захарија Прибислављевић (923-924)

2

Захарија је био син кнеза Прибислава (Првослава)*, најстаријег сина и наследника кнеза Мутимира, који је био најстарији син кнеза Властимира. Након смрти његовог деде 891/892. године, власт у Србији преузео је његов отац, према праву првородства, али га је већ 893/894. године срушио са власти Петар Гојниковић, који је дошао из Хрватске.

Србија пре Немањића, 4. део: Павле Брановић (917-920)

0

Павле је рођен током осме деценије IX века, највероватније између 870. и 874. године, када се узима да су рођени први српски принчеви, који носе хришћанска имена (Стефан, Павле и Петар).

Србија пре Немањића, 3. део: Петар Гојниковић (892-917)

1

Петар потискује Прибислава (сина кнеза Мутимира) са власти након једва годину дана и он бежи у Хрватску.Пошто се Петровом узурпацијом престола пореметио редослед наслеђивања јавили су се и други српски принчеви са жељом да постану врховни кнежеви.

Србија пре Немањића, 2. део: Кнез Мутимир (851 — 891)

6

Након смрти кнеза Властимира, највероватније 851. године, власт преузимају његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. Мутимиру је као најстаријем припала врховне власт и централна област, док су млађа браћа управљала засебним областима као удеони кнезови.

Србија пре Немањића (1): Кнез Властимир ( 805 – 851)

6

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке