Хозе Фернандез Монтекин је директор кубанског Института за ангиологију и васкуларну хирургију, у којем ради тим лекара специјалиста и универзитетских професора и једна је од најчувенијих кубанских институција. Од оснивања институт је водио професор Хорхе Бењамин Мек Кук Мартинез, познат као отац кубанске ангиологије. Од 1995. године га води др Хозе Фернандез Монтекин, специјалиста за ангиологију и васкуларну хирургију.

Хозе Фернандез Монтекин, директор кубанског Института за ангиологију и васкуларну хирургију, већ 10 година лечи Бату Живојиновића

Институт се бави и развојем лекова, а у сарадњи са кубанским Центром за генетичко инжењерство и биотехнологију регистрован је лек хеберпрот-П који је намењен лечењу дијабетичарских рана које често прерастају у гангрену. Користило га је више од 18.000 пацијената у Венецуели и на Куби и показује одличне резултате.

Професор Монтекин је у Србији познат и као лекар чувеног југословенског глумца Велимира Бате Живојиновића, а недавно је био у посети Београду. Одржао је предавање о револуционарном леку који осваја свет, али га из незнаних разлога у Србији нема. „Вести“ су имале несвакидашњу прилику да поразговарају са чувеним професором који је лечио и многе светске државнике.

Зашто у Србији нема револуционарног лека хеберпрот-П кад Србија и Куба имају одличне односе. Да ли је у питању фармацеутски лоби?

– Ја стварно не знам зашто га нема, он у Србији није чак ни у процедури да се уведе у здравствени систем, док је у 21 земљи, међу њима и у Европској унији и САД, процедура већ у току. Лек, који има 17 патената, тренутно се користи у 13 земаља, углавном у земљама Латинске Америке, у Русији, Вијетнаму, Кини, Филипинима. Српски лекари и стручна јавност уопште нису обавештени о леку и његовом деловању. Треба окупити хирурге, ортопеде, интернисте… да би схватили колико је лек користан. 

Скраћење живота

Које су предности употребе лека хеберпрот-П?
– Прво човек сачува самопоуздање јер неће изгубити ногу. Моћи ће да се врати на посао, да буде користан својој породици и целом друштву. Уштедеће и социјално и здравствено осигурање, јер му неће требати протезе, посебно кад се има у виду да кад се ампутира једна нога, за две до пет година иде и друга. А кад неко остане без ноге, њему се скраћује животни век.

На чему се заснива лек?

– Лек хеберпрот-П је направљен је на бази биотехнологије и прави се од крвних плочица. Регистрован је 2006. године на Куби и показао се врло делотворан у стимулисању формирања ткива, што доводи до оздрављења рана које дијабетичарима настају од повреда или само трљања коже о постељину. У свету тренутно око 350 милиона људи широм света има дијабетес, а очекује се да ће број достићи око 500 милиона до 2025. године. Скоро трећина тих пацијената ће патити од дијабетских рана у неком тренутку свог живота, а тад увек прете гангрена и ампутација.

Колико је дијабетес честа болест?

– Око 10 одсто становништва болује од дијабетеса, тако да у Србији болује приближно 800.000 људи, а сваки десети добија дијабетичарске ране и дијабетичарско стопало. Колико кошта српско здравство да лечи такву ногу? У Америци се потроши 1,5 милијарди долара на лечење дијабетичарских рана. А кад оне настану, чак 60 до 80 одсто пацијената доживи ампутацију, испод или изнад колена. Коришћењем лека хеберпрот-П тај проценат се смањује на осам до 10 процената.

Како вас је привукла медицина?

– Био сам још у основној школи кад ме је медицина импресионирала. Потичем из једне врло сиромашне породице којој је било незамисливо пре револуције (1959. године) да може да школује децу. Ја сам имао олакшавајућу околност да бесплатно студирам.

Колико трају студије медицине?

– Студије медицине на Куби трају шест година. Радио сам у многим земљама, лечио огроман број људи и као лекар опште праксе, и као васкуларни хирург и спасао велики број људи да не остану без ногу.

Лечили сте и многе познате људе, али то увек прећуткујете.

– Даћу вам лекарски одговор. Имао сам прилике да за 47 година рада лечим и најсиромашније и оне на највишим положајима. Живот лекара је као живот свештеника, доктор је ту да слуша, погледа, пипне, да дијагнозу и излечи, а да после о томе не говори. Лечио сам много људи у Африци, био сам и лични лекар једног афричког председника. Био сам присутан кад је Нелсон Мандела изашао из затвора, возио сам се у колони аутомобила иза њега. Лечио сам министре, њихову децу, афричке лекаре, али никад нећу заборавити једну сиромашну Африканку која је била толико болесна да јој није било помоћи. Али, она је била спокојна и задовољна што је додирују руке лекара који је лечио и њеног председника.

Лечите и нашег глумца Бату Живојиновића? Успели сте да му спасете десну ногу, коју је нагризала гангрена и за коју је једино решење званичне медицине била ампутација…

– Од пре 10 година лечим Бату, а пре пет година успео сам да му зацелим дијабетичарске ране леком хеберпрот-П. У Београд сам дошао да донесем Бати лек јер српски лекари не знају ништа о њему.

Борба за људе

* Хозе Фернандез Монтекин је рођен 1943. године на Куби. Специјализирао је хирургију од 1968. до 1970. године и управљао многим болницама. Од 1989. до 1991. године радио је у Мозамбику.

* Скоро 20 година води Институт за ангиологију и васкуларну хирургију, а уједно је и председник кубанског друштва за ангеологију и васкуларну хирургију, члан Управног одбора Међународне уније ангиолога, и члан Извршног одбора Светског удружења за васкуларне болести. Доцент је на Факултету медицинских наука „Салвадор Аљенде“ и медицински саветник у Центру за генетичко инжењерство и биотехнологију.

* Посветио је живот својим пацијентима. Сусретао се са болницама по свету које не желе да лече дијабетичаре са ранама и гангреном, док су у другима такви пацијенти лечени амбулантно или би на једна врата ушли са раном, а на друга би изашли без ноге.

* Има 115 научних радова, шест националних и 16 међународних награда. Почасни је грађанин Мобил Ситија, града у Тексасу.

* Живи у Хавани. 

(Вести)

Ознаке: гангрена, Куба, лек