Прочитај ми чланак
У интервјуу за Правду политички аналитичар из Белгије говори о политичкој ситуацију у Белгији, последњим терористичким нападима имиграцији и истиче да ситуација у Белгији са променом етничке структуре може да се по Белгијанце претвори у сценарио који су преживели Срби у Босни и на Косову и Метохији .
Као неко из Белгије која је центар представништва НАТО-а и ЕУ, како изгледа заступати анти-глобалистичке ставове у таквом окружењу?
Прво што треба да се разуме је да је са гледишта бројчаности наш противник најмање 1.000 пута јачи. Изворна белгијска популација је успавана и не разуме шта се дешава. Главни мото власти је „хлеба и игара“. Имамо либерале, комунистичке групације, зелене који се баве свим и свачим, а најмање екологијом. У Белгији су чак бројне и анархистичке групе. Поред тога све су бројније курдске милитантне групе као ПКК и присталице Ал-Каиде. Парлемент ЕУ, представништва НАТО-а, америчке војне базе, а свуда су пристуни и други симболи глобализма и империјализма. Они желе да буду безбедни и зато су у Белгији формирали целу политичку класу која им је лојална. Наша борба сигурно није равноправна али ћемо се борити док сви они не оду.
Белгија је једна од земаља са највећом имиграцијом и недавно сте имали велике терористичке нападe. Каква је ситуација са етничким тензијама у Белгији?
Много људи данас избегава велике градове. У два највећа града Антверпу и Бриселу већину младих чине имигранти. Веровали или не, у Бриселу 75% укупне популације чине имигранти! Многи Белгијанци избегавају делове града у којима доминирају вехабије. Више екстремиста можете видети у Бриселу него у обалним гравима Сирије. Не треба заборавити да немамо само тензије између изворног белгијског становништва и имиграната већ су и имигрантске групе у сукобу међусобно. Када су у Конгу одржани избори избиле су жестоке туче у делу Брисела у коме су насељени имигранти из те земље. Буквално смо увезли њихове конфликте у нашу земљу.
Са променом демографске структуре и имајући у виду друге примере тога у свету Белгијанци би могли да доживе будућност у којој би прошли као Срби на Косову и Метохији или у муслиманском делу Босне.
Како време пролази видимо све више проблема унутар ЕУ, шенген је суспеднован у многим чланицама, Мађарска се буни против одлука из Брисела. Да ли видите у скорије време неке велике промене по питању ЕУ?
Не, систем још није при свом крају, међутим очекујем да ће се ускоро видети нова „гвоздена застава“ између нео-либералног запада и истока Европе. Погледајте разлику Пољске и Немачке, Пољаци су нација која држи до себе, док се Немачка спремна сваки пут да се прода Америци и ЕУ. Идеје и циљеви бројних земаља Европе једноставно не могу да се уједине. Надам се да смо на првом кораку разлаза чланица ЕУ, али се плашим да ће Белгија бити на погрешној страни зида, али се уједно и надам да ће земље попут Србије остати поштеђене свих патњи које ЕУ носи са собом.
Имали сте наступе на РТ-у где сте анализирали неке политичке догађаје, како видите медијску сцену у Европи?
Медији у Европи нису неутрални и никако нису објективни. То се више ни не крије. Примера ради медији јавно говоре да су по питању грађанског рата у Сирији, против Асада и да због тога уводе „медијски ембарго“ на све гласове који стају на страну сиријске војске. Медији на истоку Европе барем дају две стране приче чиме се оставља простор гледаоцима да имају своје мишљење. Парадокс је да је на Западу, за некога ко се бори против гловализма, лакше је да добије медијски простор на једном РТ-у него на својој националној телевизији.
Посетили сте Србију. Како видите последице НАТО бомбардовања и једногласно проглашене независности Косова?
Имао сам прилику да посетим Косово, Кипар и Сирију више пута протеклих година и свуда видим исти сценарио. Коалиција САД-НАТО-ЕУ користи екстремне елементе унутар муслиманке популацијe да створи рат и да тиме раскомада веће земље. У врло скорој историји Грци су изгубили део Кипра, Срби Косово, а Сирија је изгубила контролу над регион који зову Искандеру. Међутим ту није крај, Турска жели северне делове Сирије, више им није довољан северни Кипар већ желе цело острво и Америка почиње свој пројекат сепаратизма и других облика екстремизма у Војводини.
Ипак видим колико се младих људи томе супротставља, Србије је много пропатила и младе генерације то разумеј, у томе се види нова нада. Важно је добро информисати те младе људе и дати им шансу да стану у борбу за независност своје нације.
Какву поруку желите да пошаљете нашим читаоцима?
Желим само да од њих затражим да постану активни и да не одустају. Уколико сад не почнемо да делујемо, више неће бити повратка. Имамо прилику да пишемо историју и да поразимо глобализам и империјалистичке тенденције. Потребни смо својим нацијама, чињеница да млади морају да стану у одбрану својих држава показује колико је ситуација опасна. За крај говорићу на трибини у Београду суботу 9. априла од 18:00, адреса је Теразије 45 и желим да позовем ваше читаоце, поготово младе, да дођу у што већем броју.
Погледајте најаву за трибину Београду на којој ће говорити Рубен Росиер:
(Извор:Правда)
