Istraga o zvučnom incidentu na velikom protestu 15. marta u Beogradu i dalje traje, a nedeljnik Radar otkrio je nove detalje o dešavanjima unutar policije u danima pre i tokom skupa. U fokusu se našao i sadašnji načelnik Žandarmerije Radoslav Repac, koji je tog dana tražio dozvolu za policijsku intervenciju, a na ranijim sastancima u MUP-u pominjao i upotrebu zvučnog uređaja LRAD, što dodatno otvara pitanje odgovornosti vrha policije - da li bi ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević trebalo da podnesu ostavke?

Nedeljnik Radar u najnovijem broju objavio je nove detalje o dešavanjima unutar policije 15. marta, ali i o događajima koji su prethodili velikom protestu građana i studenata.

Kako navodi Radar, u danima uoči protesta, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, održavano je više sastanaka na kojima se govorilo o bezbednosnim procenama i mogućem postupanju policije.

Na jednom od tih sastanaka, tadašnji komandant Policijske brigade, a danas načelnik Žandarmerije, Radoslav Repac, navodno je upitao direktora policije Dragana Vasiljevića šta bi trebalo uraditi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija, uređajem LRAD, koji je već bio nabavljen i raspoređen u policijskim jedinicama.

Takvo pitanje dodatno je privuklo pažnju jer upotreba ovog akustičnog uređaja u Srbiji nije regulisana zakonom, niti LRAD spada među sredstva prinude koja policija sme da koristi. U javnosti je poznat i pod nazivom „zvučni top“.

Istovremeno, ovaj podatak otvara i pitanje da li su najviši policijski funkcioneri ranije bili upoznati sa postojanjem tog uređaja. Ne treba zaboraviti da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u više navrata davao različite izjave o tome da li policija raspolaže LRAD-om, pa se postavlja pitanje političke odgovornosti i da li bi, zbog kontradiktornih tvrdnji u javnosti, trebalo da snosi posledice.

Dačić je prvo tvrdio da policija ne poseduje LRAD, a nakon što su mediji otkrili da je on nabavljen, rekao je da ga imamo, ali u magacinu. Potom je objavljena fotografija LRAD-a, montiranog na policijskom vozilu kod Skupštine, 15. marta. Tada je tvrdio da ga imamo, ali da se koristi za upozorenja.

Valja podsetiti da je Dačić svoju prvu izjavu nazvao nesmotrenom, a ono što dodatno otvara pitanje njegove odgovornosti, jeste to što je u trenutku prve izjave morao da zna da imamo LRAD jer se o njemu govorilo na sastancima uoči protesta.

To dalje implicira da je Dačić od prvog dana znao da policija ima pomenuti uređaj, te da nije naknadno o tome obavešten.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje odgovornosti Dačića i Vasiljevića, kao i kako je moguće da srpska policija nabavlja uređaje, koji zakonski nisu regulisani, pa čak i ako ih koristi za upozorenja. Niz pitanja na koja najviši policijski funkcioneri godinu dana ne daju odgovore.

„Odgovornost mora da postoji“

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić izričit je da u pomenutom slučaju mora da postoji odgovornost svih aktera koji se pominju u slučaju.

„Bukvalno tragikomična situacija izazvana informisanjem odnosno dezinformisanjem javnosti u vezi sa neposedovanjem, odnosno posedovanjem i primenom LRAD-a, svakako je nešto što bi u normalnim prilikama neizbežno otvorilo pitanje političke odgovornosti aktera. A ostavka jeste instrument političke odgovornosti. Međutim ostavka je je lični, moralni akt, koji u krajnjoj liniji zavisi od volje pojedinca koji obavlja određenu funkciju, akt koji fomalno-pravno nikad nije obavezan, koji se formalno nikad ne mora preduzeti. Podnošenje ostavke u normalnom redu stvari ima svoj osnov u ličnom viđenju moralne odgovornosti za neki propust ili grešku. Kod nas se međutim, pogotovo poslednjih godina, veza između morala i politike izgubila praktično u potpunosti. Zato su ostavke veoma redak čin, a i kad se podnose, kao u slučajevima Gorana Vesića i Tomislava Momirovića ili Miloša Vučevića, iza njih nije nikakav lični stav, niti razlozi moralne prirode, već pragmatični interesi političke stranke koja stoji iza funkcionera. Ne mislim da, bar u ovom trenutku, takav interes za ostavkama postoji“, navodi advokat Šabić.

Ističe da je u Srbiji takva situacija da politika ima apsolutnu i potpunu dominaciju nad moralom.

Naravno, to što neki funkcioner ne želi da podnese ostavku ne znači da primenom drugih instrumenata političke odgovornosti, na osnovu odluke organa koji ga bira ili postavlja ili automatskom primenom neke odredbe zakona, ne može protiv svoje volje ostati bez funkcije. Ali iz već pomenutog razloga, usled potpune dominacije političkih, zapravo politikantskih interesa, nad moralom, pa čak i zakonima, mislim da nije ni malo realno očekivati stvari poput razrešenje direktora na Vladi ili ministra nakon interpelacije ili izglasavanja nepoverenja u Skupštini“, ističe Šabić.

Prema poslednjim informacijama, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i dalje sprovodi istragu zvučnog incidenta. Godinu dana kasnije, još uvek se saslušavaju ljudi koji su pretrpeli povrede usled dejstva nepoznatog, zvučnog uređaja.

Izvor: nova.rs

Oznake: zvučni top, istraga