U pokušaju srpskog diktatora da spašava svoju kriminalnu lađu koja nezadrživo tone, spreman je da izazove bilo kakvo vanredno stanje, pa člak i da izazove neku vrstu diverzije koju bi pripisao protivnicima njegovog režima i studentima.

Ali, njegova drama postaje sve veća, jer mu je u Mađarskoj oboren jedan od poslednjih bliskih ljudi, Viktor Orban koji je nebrojeno puta javno nosio u društvu sa njim zastave „velike Mađarske“ sa Vojvodinom na mapi.

Ovih dana doživljava težak udarac iz SAD jer je pod istragom amerričkih vlasti kompaniji sa 5.000 kamiona-šlepera koju je stvarao novcem iz budžeta Srbije i uz „logistiku“ navodno odbeglog Slaviše Kokeze, bivšeg predesnika FSJ.

On zna da će zajedno sa svojim bliskim ljudima biti optužen u SAD za nezapamćenju pljačku na tlu te države. Pod istragim u Evropi su i njegove podmetačine i koruptivni poslovi, pranje novca i distribucija narkotika, a čeka ga epilog pokušpaja da se igra sa većima od najvećih u mafijaškim „familijama“ i političkim vrhovima Evrope i sveta.

U noći između 12 i 13 aprila 2026. godine, sada već bivši ministar poslova Mađarske Peter Sijarto, navodno „veliki prijatelj“ srpskog diktatora Aleksandra Vučića, doslovno se zabarikadirao u prostorijama ministarstva spoljnih poslova ove zemlje. Pred vratima prostorije u kojoj je bio, stajali su naoružani članovi privatnog obezbeđenja, dok je Sijarto unutra sa još jednom osobom panično uništavao poverljiva (i za njega i Viktora Orbana komptomitujuća) dokumenta. Takozvana „drobilica“ papira radila je čitavu noć.

Među tim tajnim dokumentima nalazili su se i oni koji govore o tome kako je Sijarto kao glavni pregovarač za preuzimanje NIS-a od strane mađarske naftne kompanije MOL, pravio dogovor sa ruskom stranom na štetu Srbije, a uz ličnu saglasnost Aleksandra Vučića kao jedine stvarne vlasti u otetoj državi, ili državi-taocu njegovog režima.

U međuvremenu je pobednička strana sa Peterom Mađarom na čelu, nakon 90% prebrojanih glasova i očigledne dvotrećinske većine, krenula u potragu za Sijartom, za koga se smatralo da je pobegao iz države.

Kad je konačno pronađen i uhvaćen na delu, dobio je „zaštitu“ da ne pobegne do suđenja.

Dan nakon ovog događaja na prvom programu RTS, Aleksandar Vučić je izjavio da „ceo dogovor sa Mađarima i Rusima i dalje stoji“. Dvadesetak sati ranije, napravio je „frojdovsku omašku“ i umesto da čestita pobedu Peteru Mađaru i njegovoj stranci na pobedi, „čestitao je“ svrgnutom šefu mađarske diplomatije Peteru Sijartu!

U prvim satima nakon pada Viktora Orbana, pala je i 14 godina duga koaliciona „šema“ sa strankom Savez vojvođanskih Mađara (stranka pokojnog Ištvana Pastora). Ta „šema“ je počivala na poslovnim komunikacijama i pranju velikog novca sa Orbanovom i Vučićevom strankom.

Ključna ličnost preko koje se većina tih poslova obavljala, bio je nakjdiskretniji, povučeni Lajoš Čakanj, tajkun sa severa Bačke. Glavna spona izmedju Orbana i Vučića i pranja novca preko OTP banke, finansijer SVM-VMSZ i Pastora koji je upravljao glasanjem Mađara iz Srbije (i onih u Srbiji i u „dijasporom“ u Mađarskoj). Čakanj je vlasnik hiljada hektara vojvođanske ravnice, vinarija, podruma Palić i na stotine skupih nekretnina u Srbiji i regionu…Smatra se da je iz Srbije izneo barem jednu milijardu evra i da je imovina koju poseduje u Vučićevom „carstvu“ njen deseti deo…

Orbanov sve češći običaj da se pojavi sa zastavom „velike Mađarske“ na kojoj je i Vojvodina, Vučića nikada nije „pomerila sa mesta“. Uporno optužujući vojvođansku opoziciju, studente Novog Sada i građane Vojvodine za „separatizam“, koristeći stare Miloševićeve trikove o „spašavanju pokrajine“, on lično je bio uključen preko Orbana u plan ekonomske hegemonije Mađarske nad Vojvodinom.

Orbanov pad i Vučićev pad ne mogu se posmatrati odvojeno. Veza je bilo i previše, a za one najvažnije tek će se saznati. Srpski diktator nema više izbora: spreman je da „zapali Rajhstag“ (kao Hitler kad ga je zapalio i optužio opoziciju za to).

Prema jednom nepotvrđenom scenariju, Vučićev „Rajhstag“ može biti samo neka od državnih institucija ili neki reprezentativni objekat, a za takve (ne)delo bi „uhapsio“ grupu „dobrovoljaca“ koje bi označio kao „simpatizere studenata“ ili grupama pobunjenih građana.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Viktor Orban, istraga, Lajoš Čekanj