Pročitaj mi članakNovi zakon o legalizaciji, o kome se raspravlja na tekućoj sednici Skupštine Srbije, predviđa uknjižbu nelegalnih objekata po ceni od 100 do 1.000 evra. Iako cela procedura zvuči jednostavno i jeftino, stručnjaci za Nova.rs upozoravaju da će oni koji legalizuju kuće po ovom zakonu samo za početak platiti 100 evra, a da će potom stizati nove dažbine. Takođe, ističu da će papire o uknjižbi dobiti većina neuslovnih objekata nebezbednih po život, što predstavlja rizik od novih rušenja i pogibija.
На седници Скупштне Србије, која је почела јуче, у току је расправа о Предлогу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.
Овај Закон ће, како је најавила министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, бити усвојен „по хитном поступку“. Она је истакла да се овим законом не решавају грађевински и урбанистички проблеми, већ се “доноси правна сигурност за грађане и привреду”.
Оно што су, међутим, и она, али и раније председник државе Александар Вучић, прескочили да саопште грађанима, је да овај закон доноси нове дажбине.
Од 100 до 1.000 евра
Предложени закон, како објашњава министарка, успоставља јединствено начело да је накнада једнака за све и да за оне којима је то једини дом и за домаћинства у селу, износи 100 евра, а у Београду ће бити од 100 до 1.000 евра. Накнаде по градовима зависе од броја становника.
Накнада за легализацију, како се наводи у Предлогу закона, биће у висини доприноса за грађевинско земљиште. Међутим, тог трошка су ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, самохрани родитељи и породице са троје и више деце. Такође, ако је инвеститор познат – он сноси трошкове, а не власници станова, а ако инвеститор није доступан, власници станова плаћају фиксну накнаду (100–1.000 евра).
“Са тих 100 евра, међутим, компликације тек почињу. Држава планира да увуче људе да легализују што више могу, чак и објекте које не могу да користе и који нису условни, а биће опорезовани. То је замка за прикупљање новог пореза. Држава је презадужена и хитно јој је потребна нека врста финансијске ињекције. Лаковеран народ ће по очекивању политичара да потрчи и да све што има легализује за 100 евра, после чега ће упасти у дужничко ропство. Имате и случај картонских насеља, где живе Роми, у кућама које су заправо привремена склоништа од лима, картона. Међутим и они ће искористити ову ситуацију да легализују та склоништа. Ипак, оног тренутка кад легализују, постају власници и нико више неће моћи да их помери са локације”, објашњава за Нова.рс познати архитекта Слободан Малдини.
Додатни трошкови, накнаде и порези
Председник Србије Александар Вучић недавно је најавио да држава нуди једноставну процедуру пријаве и минималне трошкове.
„У року од 60 дана имаће легализован објекат. Нови нелегални објекти који се убудуће буду нелегално градили постаће власништво државе“, поручио је Вучић.
Радмило Марковић, новинар БИРН-а који се бавио овом темом, објашњава како ће функционисати наплата накнаде.
„Ако власник или инвеститор зграде није познат или није доступан, онда власници станова плаћају накнаду од 100 до 1000 евра, у зависности од локације. Међутим, ако је познат и доступан, онда он плаћа пуни допринос накнада за грађевинско земљиште, што је далеко више новца. Уколико власник или инвеститор изврши ове уплате, онда власници станова у згради нису дужни да плате накнаду. Ипак, ако он не плати доприносе, а зна се ко је и доступан је, уписује се одређена забележба у Катастар да то није плаћено, па ако има још непродатих станова у бесправно саграђеној згради, забрањује се њихово даље прометовање. Из овога закључујемо да они власници зграда ли инвеститори који су продали све станове неће вероватно платити ништа јер тиме неће ништа ни изгубити“, објашњава Марковић.
Како наводи архитекта Малдини, биће легализовано све – од нехигијенских насеља до сеоских вајата.
“Ко има сеоско домаћинство са кућом од рецимо 100 квадрата, вајате и слично, искористиће ову ‘историјску шансу’ да све то легализује. Е, онда ће доћи у ситуацију да на све то што су легализовали, без обзира да ли је функционално и да ли користе или не, на то плаћају дебели порез“, објашњава Малдини.
Грађани ће добити статус нових пореских обавезника, али неће се радити само о порезу.
„Они ће као власници некретнина имати и друге обавезе које нису имали до сада, а то је одржавање фасада, плаћање комуналија, струје, воде, грејања. Поскупеће становање, добићемо нове квадрате на тржишту, али не и грађевинску и финансијску безбедност становања”, објашњава познати архитекта.
Ко не може да легализује
Циљ овог новог Предлога закона је да се највећи број објеката упише на фактичке власнике објеката. Ипак, то право неће имати они који су градили у заштићеним зонама (природа, култура, воде, пружни појас, појас експропријације аутопута и брзих саобраћајница…) и на земљишту које је у приватној својини другог лица. Објекти изграђени на јавним површинама, у националним парковима и заштићеним зонама, прећи ће у државну својину.
Посебни услови прописани су за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце.
Држава не гарантује безбедност објеката
Према одредбама овог закона, држава не гарантује за безбедност и сигурност коришћења објекта, његовог дела или посебне целине те грађевине уписаног у евиденцију непокретности.
Управо због ове ставке стручњаци упозоравају да ће се ускоро појавити на тржишту нове куће, легализоване, али за које нико неће моћи да гарантује да су безбедне и статички исправне.
“Имаћемо навалу власника надоградњи које су небезбедно ругло, које би морало бити срушено, а не легализовано. Сада ће све бити укњижено и као такво понуђено на тржишту. Из једног мањег проблема ући ћемо у много дубљи проблем, а држава ће профитирати“, каже Малдини.
Избачен важан члан закона
Уколико овај предлог закона прође, поништва се члан Закона о планирању изградње, који обавезује грађевинске инспекторе да излазе на терен и доносе процену о безбедности објеката, пре легализације, објашнава за Нова.рс инжењер Живојин Вујановић, председник Удружења грађевинских инжењера Србије.
“Овај закон поништава члан 159. Закона о планирању изградње и то је врло забрињавајуће. Наиме, тај члан прописује да је сваки власник обавезан да свој објекат одржава у исправном стању и да врши редовно техничке прегледе. По постојећем Закону о легализацији за нелегално изграђене објекте обавезан је претходни извештај. Грађевински инжењери излазили су до сада на терен и давали мишљење о томе да ли се неки објекат може легализовати или не може и треба да се сруши, а ове процене по новом закону неће бити обавезне”, каже Вујановић.
Животи ће бити угрожени и може нам се лако поновити нека нова “надстрешница”, упозорава он.
“Овај нови закон предвиђа да нико није у обавези да излази на терен, нити доноси процене о легализацији. Већина објеката који ће бити легализовани, биће и небезбедни и угрожаваће животе грађана. Разлог због којег је пала надстрешница у Новом Саду, као и висећи мост у Овчар бањи, лежи у непоштовању члана 159. Закона о планирању изградње. Тачније од сада неће бити обавезно вршење ‘специјалистичких прегледа објеката’, а наши надлежни нису га спроводили ни до сада. Имаћемо нове несреће због овог закона, нове надстрешнице или мостове који падају, а за шта је увек крив министар грађевине, као што је Горан Весић одговоран за неспровођење Закона о планирању изградње, што је у време његовог мандата довело до погибија људи”, наглашава инжењер Вујановић.
Подсећамо да у Србији према званичним подацима постоји 4,8 милиона нелегалних објеката, а овај број је утростручен у односу на период од пре 10 година, тачније 2016, када је било 1,6 милиона бесправних објеката од којих су 972.000 били стамбени.
Подсетимо да је председник Србије Александар Вучић још крајем септембра први представио предлог овог закона, који је назвао „Свој на своме“.
„Наша идеја је да простом пријавом, по дигиталној форми евидентирамо све објекте. Пошаљете пријаву у свакој општини, један обичан папир пошаљите и до Нове године имате легалан објекат, по цени од 100 евра комплетну легализацију. Најскупље ће бити за стан на теразијама 1.000 евра“, најавио је тада Вучић.
Најављено је и да се планира дигитализација комплетног процеса легализације, а пријаве ће се подносити преко специјалне дигиталне платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије.
