Pročitaj mi članak"Nelegalna gradnja u Srbiji je, prema Krivičnom zakoniku iz 2003. godine, krivično delo, pa bi, u pravnoj državi, svi koji podnesu zahtev za legalizaciju, zapravo sebe prijavili za takvo delo", izjavila je danas advokat Gordana Mihailović.
Бета рекла да је „до сада због нелегалне градње одговарао вероватно само онај коме су желели нешто да ‘напакују’“, а да се непрестано доносе прописи који подржавају људе који се баве таквом изградњом, а који су подршка власти.
„Када би се поштовали закони сваки пут кад би неко поднео захтев за легализацију он би заправо против себе подено кривичну пријаву“, објаснила је Михајловић, која је била председница Другог општинског суда.
Председник Србије Александар Вучић најавио је пре два дана да ће држава предложити закон о легализацији без комликоване процедуре који ће решити питање 4,8 милиона бесправних објеката до Нове године. За око 70 одсто објеката цена ће, како је рекао, бити укупно 100 евра, највише за стан од 200 квадрата на Теразијама у Београду – 1.000 евра. Он је најавио да ће држава одузимати објекте уколико даље буду бесправо грађени.
Михаиловић је истакла да до 1989. године ниједан објекат није могао да се гради нелегално или је можда по неко то урадио, али је за време док је председник Србије био Слободан Милошевић нелегална градња почела да расте.
Немогуће је, како је рекла, да се сви нелегални објекти по новим, најављеним условима, легализацију за два месеца уколико се поштују закони.
„Не може да неко буде власник парцеле, а да неко други на њој сазида објекат и легализује га. Ако се легализује објекат на туђој парцели, тиме се уз подршку државе, одузима власништво над њом, па тај неко може да тужи државу и тражи надоканду штете“, навела је Михаиловић.
Нагласила је да не може да се регулише статус једне имовине на рачун друге. У једном периоду је, како је казала, у Закону о планирану и изгардњи било предвђено да власник који није на својој парцели пријавио нелегалну градњу морао да прихвати да је легализује, па је Уставни суд укинуо ту одредбу.
„Може и сада да се тако нешто уради, па прођу избори, а Уставни суд каже то не може, закон је неуставан. Биће да су се људи џабе порадовали“, рекла је Михаиловић.
Истакла је да Закон о основама својинско-правних односа предвиђа јединство непокретности између објекта и парцеле и то је унето у Закон о планирању и изградњи, што значи да уколико најављени, нови закон то не поштује да би био у колизији са Законом о планирању и изградњи.
Могуће је, како је рекла да неко бесправни објекат изгради на државном земљишту јер му је то држава допустила и зато пристане да власнику објекта дозволи да парцелу користи за редовну употребу.
„Предложени услови за легализацију иду на руку онима који су градили објекте са више станова јер ће, како је најављено, за 100 евра легализовати станове на територији на којој се грађевинско земљиште по квадрату наплаћује од 200 до 500 евра“, навела је Михаиловић.
Упитала је да ли је могуће да у Србији, која има око седам милиона становника, постоји 4,8 милиона нелегалних објеката, што би значило да свако скоро има по један.
„Чак и да има 400.000 бесправних објекта, са два члана породице то је 800.000 људи, који ће бити привржени неком ко му пружа ту могућност, па је јасно због чега се то ради“, рекла је Михаиловић.
Додала је да је бивши министар грађевинарства (2012-2014) Велимир Илић легализацију својевремено регулисао законом тако да се упишу станови у катастар уколико власници имају доказ да су платили комуналије, без обзира на власништво над земљиштем и на крају је стављен ван снаге, а они који су се уписали као власници објекта брисни су из катастра, „што говори каква је правна сигурност у Србији“.
„Не може се политичком одлуком дезавуисати Закон о основама својинско-правних односа и правна норма да постоји јединство објекта и парцеле на којој је изграђена, као ни Устав зато што је ‘баба снила шта би рада била’“, рекла је Михаиловић.
Од када је легалзација актуелна објекти, према њеним речима, не могу да се легализују док неко ко тражи легализацију не докаже имовински основ, односно стаус на парцели на којој је објекат.
„То значи да не може да се подигне објекат, на пример у Крађорђевом парку и да се поднесе захтев да се објекат легализује. Објекат мора да се уклапа и у урбанистички план. Најављени нови закон је популистичка мера која неће моћи да се спроведе за све бесправне објекте“, рекла је Михаиловић.
Нагласила је да је дуго година била земљишно-књижни судија и да сматра да мора да се „подвуче црта“ и на неки начин усагласи фактичко и правно стање, али да до сада, због закона који су на снази то није могло.
„Легализација је могућа само уколико су испуњени услови у складу са Законом о основама својинско-правних односа, са Законом о планирају и изградњи, па нека се одреди и популистичка, повољна цена. Не сме се обећавати да ће сви објекти моћи да се легализују“, рекла је Михаиловић.
Додала је да ће неки инвеститори ову прилику, вероватно искористити да легализују објекте у Београду на води јер и у том насељу има нелегалних.
Истакла је да је насеље Мали Мокри Луг „чудо“ јер су зидани „објекти једни преко других“ и не зна се ни где је улица, а канализације нема.
„Ако се то легализује, биће пример у свету како не ; сме да се ради“, рекла је Михаиловић.
