Pročitaj mi članak- Mi smo uradili kalkulaciju na četiri i po miliona. Ukoliko je pedeset kvadratnih metara prosečna površina, to je dvesta dvadeset pet miliona kvadratnih metara. Prosečan doprinos za uređenje građevinskog zemljišta je oko pedeset evra po kvadratu. Ukupan iznos koji država gubi iznosi preko jedanaest milijardi evra. U kombinaciji sa uredbom o besplatnom upisu vlasništva nakon konverzije zemljišta, gde se zemljište faktički poklanjalo investitorima, pogotovo stranim. Ukupan iznos štete može dostići više desetina milijardi evra, u Skupštini Srbije je rekao narodni poslanik iz „Mi snaga naroda”, Branko Lukić tokom rasprave u vezi novog zakona, koji treba da legalizuje nelegalne objekate, ukazujući na novu veliku pljačku državnih resursa od strane režima Aleksandra Vučića.
Лукић, не само као народни посланик већ и као адвокат, у свом говору је и онда и даље навео:
– Ја ћу говорити о овом закону, закону, односно Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима. Овај закон има за циљ да омогући брже уписивање и евидентирање објеката у катастар под образложењем да се тиме решава проблем нелегалне градње.
Оно што смо прво уочили је да се стварно не прави разлика између оних који су градили за сопствене потребе и инвеститора који су бесправно градили зграде за продају. И углавном ћемо да ово излагање управимо према инвеститорима стамбених зграда. У суштини гледано, овај предлог закона не решава, него легализује урбанистички хаос који је годинама настајао. Уместо да уведе ред и одговорност, закон фактички награђује оне који су градили без дозволе, а кажњава оне који су поштовали прописе.
Овај предлог закона представља акт са озбиљним последицама по правну сигурност, приватну својину и принцип једнакости грађана пред законом. Он фактички претвара масовну нелегалну градњу у законито стање без одговорности и без правичне равнотеже између јавног и приватног интереса. Уместо да грађанима донесе правну сигурност, овај закон отвара простор за нове неправде.
Навео бих главне спорне тачке. Једна од спорних тачака је фискални аспект, односно последице по јавне приходе. Према овом предлогу, поступак легализације омогућава избегавање плаћања доприноса и накнада за уређење грађевинског земљишта које су сви инвеститори до сада морали да плате приликом прибављања грађевинске дозволе. Такво решење представља озбиљну неправду према онима који су уз велике трошкове и напор градили у складу са законом.
За илустрацију, допринос за уређење земљишта за објекте од хиљаду квадратних метара износила би приближно двеста хиљада евра, док би по овом предлогу исти објекат могао да се легализује за највише хиљаду евра, дакле двеста пута мање. Процењена финансијска штета за државу је огромна. Чули смо да је око четири зарез осам милиона објеката нелегално изграђено.
Ми смо урадили калкулацију на четири и по милиона. Уколико је педесет квадратних метара просечна површина, то је двеста двадесет пет милиона квадратних метара. Просечан допринос за уређење грађевинског земљишта је око педесет евра по квадрату. Укупан износ који држава губи износи преко једанаест милијарди евра. У комбинацији са уредбом о бесплатном упису власништва након конверзије земљишта, где се земљиште фактички поклањало инвеститорима, поготово страним. Укупан износ штете може достићи више десетина милијарди евра.
Такође, није решено како ће се надоместити финансирање инфраструктуре која се из тих прихода традиционално финансира. То су путеви канализација, расвета, прикључци и други јавни радови. Општине ће остати без тих средстава, а држава овим предлогом закона није предвидела механизам који ће надоместити губитак тих прихода. Други проблем је легализација без одговорности. Закон омогућава упис у катастар без доказа о грађевинској дозволи. Не прописује се никаква санкција за бесправну градњу.
Дакле, обухвата се упис зграда и право својине, њихов на објектима грађеним супротно прописима. У члану пет овог предлога закона стоји да Република Србија не гарантује за безбедност и сигурност објеката који се уписују. То значи да држава издаје тапију, али без гаранције да је зграда безбедна за живот или технички исправна. Дакле, бићемо у ситуацији да ће инвеститори да продају у овако лега-легализованим или уписаним зградама, без обавезе да пруже гаранцију безбедности људима који од њих купују станове.
Значи практично да ће овим законом у евиденцију се уписивати објекти који никада нису прошли техничку контролу, нити је икада проверена њихова статичка стабилност, носивост. исправност електроинсталација, противпожарна заштита и тако даље. Подсећања ради, управо изостанак провере статике довео је до трагедије у Новом Саду. Можемо само да замислимо шта ће да се деси уколико буду уписани објекти милиони квадрата без ове провере. Сматрамо да је ово само урађено из политичких разлога, односно у циљу прикупљања гласова.
Следећи приговор који имамо на овај предлог закона је угрожавање приватне својине. По члану тринаест Предлога закона лице може пријавити објекат који је изграђен на туђем земљишту и упућује се на парницу да реши питање власништва над земљиштем, где добија рок од пет година да реши имовински спор. За то време објекат остаје, а стварни власник земље је практично онемогућен да располаже својином.
Пошто сам практичар и радим ову-ове врсте спорова, видећемо да у великом броју случајева имовинско-правни односи нису решени, а знамо да су поступци за утврђивање својине најспорији и најкомпликованији у пракси. То ће изазвати у ових пет година велики број спорова, жалби и захтева за обештећење, посебно од стране оних који су своје објекте градили и уписивали законито, што ће довести до закрчености судова и неодрживо велики број својинско-правних спорова.
Следећи приговор је прекратак рок за упис, упис некретнине. Колега Станојевић је споменуо да у Србији постоји велики број људи који нису способни да то сами ураде путем електронске платформе, а закон не предвиђа никакву помоћ уколико неко није способан то сам да уради. Према Предлогу закона власници бесправно изграђеног објекта дужни су да плате једнократну накнаду за упис у катастар који може износити до хиљаду евра, без обзира на величину или вредност објекта.
Наравно, после тога ће доћи и накнаде за прикључења на комуналну инфраструктуру, што ће инвеститорима бити врло лако јер је то негде, колико смо видели између осамсто и хиљаду и по евра, док ће за домаћинства нека то бити непремостива препрека да упишу своје некретнине, што ће продубити социјалне разлике и нарушити принцип правичности, што је један од основних принципа сваког правног поретка. Следећи приговор је централизација и нова бирократија.
Овим законом је предвиђено да се оснива Агенција за просторно планирање и урбанизам која ће водити поступке и имати широка овлашћења. То практично значи још један центар политичке контроле и нове позиције за страначко запошљавање, додатну бирократију уместо ефикасности. Политички и друштвени ефекат је такође нарушен овим предлогом закона.
Закон фаворизује крупни капитал и инвеститоре који су градили без дозволе. Ствара неједнаки третман између грађана који су поштовали закон и оних који нису. Као и што централизује систем и слаби улогу локалних самоуправа, додатно урушава поверење грађана у институције и идеју правне државе, с обзиром да тренутна власт покушава да опере своје незаконито поступање кроз лажни легализам.
Предлог који имамо, и то је за крај, нећу користити остатак времена, предлажемо да се овај закон повуче из процедуре, да се спроведе јавна расправа уз учешће јавне, стручне јавности и локалних самоуправа. Овај закон не уводи ред, већ систематизује безакоње, закључио је на крају народни посланик Бранко Лукић
