Aleksandar Vučić navodno veoma brine za narod i njegove hipoteke, a zapravo se iza odluke o brzopoteznoj legalizacije objekata za 100 evra krije još štošta.
Иван је 2019. године за легализацију куће од 180 квадрата дао 2.500 евра. За тај новац је тада могао целу фасаду да уради, али је ипак одлучио да буде узоран грађанин, одвоји од уста, мислећи тада да је погодба повољна. Није ту било никаквих правних проблема, земљиште је било његово, па је упао у четврти талас легализације, пише Време.
У петом таласу се показало да се грдно преварио јер је Александар Вучић сада најавио да ће то моћи да се изведе за тричавих 100 евра. Откуд одједном тако јефтино?
У првој варијанти режим вероватно покушава да брзо и законито легализује што више напредњачких кула и замкова и уведе их у легалне токове, јер нису сигурни колико ће још дуго бити на власти.
Годинама након што је донет Закон о озакоњењу, он не само да није решио вишедеценијски проблем нелегалне градње, него је отворио простор за злоупотребе. Током вишемесечног истраживања БИРН је пронашао више од 300 објеката површине веће од 450.000 квадрата који су озакоњени без јасног законског основа, а многи од њих су повезани са функционерима власти или инвеститорима блиским властима.
Друго тумачење нове мере за легализацију тумачи као страх од губитка власти, као још једно предизборно обећање сиромашнима. Долази у септембарској понуди будућим гласачима, поред повећања пензија, повољнијих кредита, јефтиније струје и смањења бројних цена у маркетима. Све то иде у добром упакованом финансијском пакету за оне који размишљају за кога да гласају.
Трећи потенцијални разлог због ког напредњаци сада утерују народ у легализацију је пуњење државне касе. Јер, колико год овај нови процес био јефтин – на толику количину дивље градње нешто ће да капље.
Једино о чему власт у овој рачуници није водила рачуна, када је одлучила да награди најлошије ђаке који још увек нису легализовали објекте, јесте што је направила будалама људе попут Ивана. Који су хиљаде евра дали будзашто.
Чим је Вучић најавио своју идеју, министарка грађевинарства Александра Софронијевић одмах је спроводи у дело. Она је изјавила да је закон о легализацији спреман и о њему би у петак, 26. септембра, требало да одлучује Влада Србије, а потом ће бити прослеђен Скупштини на усвајање по хитној процедури.
Иако су политичари све лепо осмислили, професор геодезије на Грађевинском факултету у Београду Рајица Михајловић каже за „Време“ да легализација неће ни близу ићи тако лако.
„Ове изјаве звуче веома добро, као да ће решити вишедеценијски проблем, али се бојим да неће баш ићи све као што је најављено“, каже Михајловић. „Није највећи проблем Србије пука легализација, већ оно што иде пре озакоњења објеката. Већина проблематичних квадрата је изграђена на парцелама за које не постоје адекватни докази о власништву. Како онда легализовати кућу, ако не можете да докажете да сте ви власник земљишта?“
Падаће још више зграда
Велики је проблем и легализација станова у зградама које саме по себи немају дозволу за лифт, на пример, или ако противпожарни елаборат није оверен.
„Тако се пуком легализацијом неће решити сигурност објеката, што доводи до питања ажурирања катастра. На том пољу је најмање уређено. Зато се ја питам и – како ћете спровести урбанистички план и по њему легализовати, али немате ажуран катастар? Претходних година се ни десет одсто планова није спровело.“
Професор геодезије још додаје да Србија има велики проблем са дивљом градњом за коју новац стиже из сумњивих извора, али проблематично је и то што у земљи не постоје ни услови да се „нормално гради“.
„Ви не можете да изаберете плац од пет ари, купите га и добијете на време све потребне дозволе, када немате ни план градње. Како да знамо да на том месту неће нићи ауто-пут за коју годину?“, пита се Михајловић. „Ми бисмо да преко једне ноћи све легализујемо, а да сутра већ све буде под конац. Зато ја сада пратим пети процес легализације, јер су сви претходни били неуспешни“.