Pročitaj mi članakMitropolit žički Justin nalazi se na udaru Sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji je pokrenuo istragu protiv njega pod obrazloženjem da je upitan način na koji je do sada vodio Eparhiju žičku. Kako saznaje "Nova“, ideja je da se Justinu uputi zahtev da se povuče sa čela eparhije, a pravi razlog zbog kog se vodi postupak jeste njegova podrška građanima i studentima, kao i otvorena kritika represije koju je režim sprovodio u prethodnih 11 meseci.
Како сазнајемо, Синод Српске православне цркве формирао је у уторак комисију коју чине митрополит бачки Иринеј Буловић, епископ будимљанско-никшићки Методије и протојереј-ставрофор Велибор Џомић. Она би требало да донесе закључак о томе на који начин је митрополит Јустин води епархију која му је поверена.
Оно што му се највише замера, а што се (макар за сада) не спомиње званично у извештајима, јесте јавно коментарисање друштвено-политичке кризе у Србији и критиковање репресије коју власт спроводи над грађанима.
Подсетимо, митрополит Јустин се огласио након протеста у Ваљеву које су обележиле сцене полицијског насиља над грађанима. Он је том приликом критиковао поступање надлежних органа, што је у црквеним круговима протумачено као одступање од званичног наратива врха СПЦ.
„Позивамо представнике власти да не забораве на своју суштинску дужност – да штите народ. Моћ није дата ради насиља него ради служења. Злоупотреба силе не може донети мир, може само продубити ране и оставити ожиљак који дуго не зараста. Подсећамо да су недавна хапшења и пребијања ране о којима говоримо. А свима онима који невини страдају дајемо молитвену подршку да опстану и истрају на путу истине“, рекао је том приликом митрополит.
Како је Јустин постао мета
Према информацијама „Нове“, чланови комисије имаће задатак да обаве разговор са Јустином, након чега ће му, како се наводи, бити предложено да се повуче са места митрополита Епархије жичке.
„Јустин је сметња јер су његови свештеници подржавали студенте ових 11 месеци, дочекивали их свуда кад су пешачили… Он је у фебруару био потписник писма које је шесторица епископа упутила патријарху Порфирију, у којем су истакли да су студенти наша будућност, истовремено осуђујући митрополита крушевачког Давида који је младост Србије назвао усташама“, објашњава наш извор.
У претходним месецима Епархију жичку су походиле бројне инспекције СПЦ које су имале циљ да утврде неправилности у вођењу, како би се пронашло оправдање да, пре свега, манастир Студеница пређе под директну контролу патријарха Порфирија.
„Они већ дуже време покушавају да Студеницу прогласе ставропигијалним манастиром (да игуман не одговара епископу, већ директно патријарху – прим. аут.), с обзиром на то да је тренутно под јурисдикцијом жичког епископа. Та идеја је постојала и раније, али се њено спровођење убрзало након јавних иступа митрополита Јустина“, наглашава наш саговорник и подсећа да је идентичну ствар патријарх Порфирије већ спровео у дело у Епархији источноамеричкој, где је црква Светог Саве у Њујорку ван јурисдикције владике Иринеја Добријевића.
„Зато месецима изазивају вештачки раскол против Јустина. Доскорашњи игуман Студенице је садашњи Порфиријев викар, владика моравички Тихон. У интерним разговорима се он помиње као неко кога врх СПЦ види као замену за Јустина. Реч је епископу који је ислеђивао свештеника Вукашина Милићевића и теолога Благоја Пантелића у оквиру процеса који је против њих покренуо поглавар СПЦ“, подвлачи извор „Нове“.
Епархија жичка је једна од најзначајнијих српских епархија због свог историјског, духовног, културног и симболичког значаја за развој Српске православне цркве и српске државности. Жичка епархија потиче из најранијег периода организоване Српске цркве. Основана је у време Светог Саве, који је управо у манастиру Жича 1219. године устоличио првог српског архиепископа и тиме утемељио аутокефалну (самосталну) Српску православну цркву. Жича је тако постала прва архиепископија српске цркве, седиште првог поглавара и духовно средиште новостворене српске државе.
Митрополит жички Јустин био је годинама игуман манастира Црна Река, а потом владика Епархије тимочке. Већ више од десет година налази се на челу Епархије жичке. Упућени као описују као епископа „старог кова“, који избегава медијско експонирање и који је посвећен епархији и верном народу. Био је изузетно близак са митрополитом Амфилохијем и владиком Атанасијем.
Ко води поступак против Јустина
Иако је очигледно да се ниједна одлука унутар СПЦ не спроводи макар без прећутног одобрења патријарха Порфирија, поглавар СПЦ је ипак одлучио да не уђе у директан обрачун са митрополитом Јустином, већ је у ту сврху покренуо формирање комисије унутар Синода, коју чини његов духовни отац митрополит Иринеј Буловић, познат као неко ко је годинама један од најгласнијих подржавалаца сваког режима. Подсетимо, он је заједно са патријархом Порфиријем, током боравка у Москви, „информисао“ председника Руске Федерације Владимира Путина да је у Србији на делу „обојена револуција“.
Поред Буловића, члан комисије је епископ будимљанско-никшићки Методије, који је у претходном периоду направио велики заокрет, те прешао пут од епископа који је одбијао да присуствује свечаном ручку на Андрићевом венцу до некога ко уручује одликовање председнику Србије Александру Вучићу.
Поред епископа, члан синодске комисије је и Велибор Џомић, свештеник чије се име неретко појављује у процесима које Црква води против непослушних. Џомић је у мају био учесник и првог подкаста СПЦ, који је био посвећен „обојеној револуцији“ у Србији.
Овим поводом редакција „Нове“ обратила се информативној служби Српске православне цркве, као и Епархији жичкој, како бисмо добили одговор на наводе о истрази против митрополита Јустина и евентуалном захтеву за његово повлачење, али до закључења текста нисмо добили њихов коментар.
