Прочитај ми чланакНакон новогодишњих празника по правилу стиже отрежњење у виду поскупљења. О томе да ли ће и колико поскупети роба и услуге одлућује тржиште, али цене великог број услуга, посебно комуналних, одређује држава, а јануар је време када се по обичају оне усклађују.
Ипак, Уредба о ограничењу маржи која је ступила на снагу 1. септембра 2025. године и која је добрим делом оборила инфлацију на испод три одсто, има рок трајања од шест месеци. Остаје да се види шта ће се дешавати са ценама када на крају фебруара она престане да важи, осим ако Влада не одлучи да је продужи.
За децембар 2025. године очекује се да ће међугодишња инфлација износити око три одсто, док Народна банка Србије процењује да ће инфлација крајем 2026. године бити око четири одсто.
Што се тиче комуналија, одлуком Надзорног одбора ЈКП „Београдски водовод и канализација“, на коју је сагласност дао градоначелник Београда Александар Шапић, цена испоручене воде и одвођења отпадних вода биће повећана за 9,5 одсто, са применом од 1. јануара 2026. године. Као разлози за поскупљење наведени су раст трошкова електричне енергије, поскупљење сировина и материјала, као и повећање минималне цене рада. Након корекције, просечан рачун за трочлано домаћинство у Београду биће већи за око 190 динара месечно.
Сличан тренд бележи се и у другим градовима. У Зрењанину ће, од 1. јануара, кубик воде из градског водовода уместо досадашњих 29,36 динара износити 129 динара без ПДВ-а, што је одлука усвојена на седници Скупштине града средином децембра.
Када је реч о трошковима енергије, од 1. октобра 2025. године дошло је до поскупљења електричне енергије од 6,6 одсто. Нешто слично очекује се и наредне године. Аранжман Србије са ММФ-ом предвиђа ново прилагођавање цена струје најкасније од 1. октобра 2026. године. Осим поскупљења киловат часа, смањена је и граница за улазак у најскупљу, црвену зону са 1.600 на 1.200 киловатсати месечно. Отуда је званилна статистика ухватила просечно поскупљење струје од 9,6 одсто о новембра.
Београђане у 2026. години очекује и већи порез на имовину од око пет до 5,45 одсто. Скупштина града Београда усвојила је одлуку о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности које служе као основ за обрачун пореза. Градска секретарка за финансије Катарина Чубурић навела је да повећање произилази из реалног стања на тржишту некретнина, где су цене станова, нарочито у централним зонама, значајно порасле.
Током 2025. године повећане су и путарине за око 4,3 одсто по пређеном километру, а према саопштењу Владе Србије, оне ће се убудуће усклађивати на годишњем нивоу са стопом инфлације, што значи да се и током 2026. године може очекивати њихов даљи раст. Уз то, од 1. јануара 2026. године почиње наплата путарине за камионе и на магистралним путевима.
У комуналном сектору поједина јавна предузећа послују са значајним дуговањима. Неки од дужника у овом сектору, попут „Београдских електрана“, послују уз високе оперативне трошкове и без значајнијих системских улагања, што би могло довести до повећања цене грејања у 2026. години.
Такође, традиционално се акцизе на цигарете усклађују са инфлацијом, па се тако према изменама Закона о акцизама, од јануара очекује поскупљење цигарета и других производа од дувана, као и електронских цигарета, због раста акциза.
Једна од важних економских тема у 2025. години је ЦБАМ, механизам Европске уније за прекогранично усклађивање угљеничног отиска. Овај систем подразумева опорезивање увоза производа са високом емисијом угљен-диоксида, као и наплату пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
У том контексту, у Србији су усвојена два нова закона која од 1. јануара 2026. године уводе национални порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште, као и порез на увоз производа са високим угљеничним интензитетом. Како се наводи у образложењу, циљ је усклађивање са ЕУ ЦБАМ сертификатом, како би домаће компаније плаћале нижи, национални порез уместо знатно вишег износа кроз европски механизам. Тиме би се смањио ризик од губитка конкурентности домаћих извозника на тржишту Европске уније, али и да би се задржали приходи у земљи, уз подстицање процеса декарбонизације.
С друге стране, од почетка наредне године минимална зарада у Србији биће повећана за 10,1 одсто и износиће 371 динар по радном сату. Ово значи да ће просечна минимална зарада наредне године износити 64.554 динара или око 551 евро. Ово ће донети већа примања запосленима који раде за минималац, али и додатни притисак на трошкове пословања, нарочито у јавном и комуналном сектору. У октобру је већ једном ванредно повећанминималац за 9,4 одсто.
Такође, плате запослених у јавном сектору биће повећане за 5,1 одсто.
Све наведено указује да ће 2026. година бити обележена наставком раста животних трошкова, посебно у сегментима енергије, комуналија, пореза и услуга, док ће ефекти инфлације и регулаторних промена остати један од кључних изазова за грађане и привреду.
