Прочитај ми чланакПрема последњим подацима Републичког завода за статистику у 2025. години стопа ризика од сиромаштва у Србији износила је 19,6 одсто. А цифра која је одређена као "праг сиромаштва" је испод "минималне потрошачке корпе".
Извештај Сиромаштво и социјална неједнакост у 2025. Републичког завода за статистику објављен је прошлог месеца и говори о ситуацији више него што се на први поглед чини.
По њему је у 2025. години стопа ризика од сиромаштва износила 19,6%, и у односу на 2024. годину нижа је за 0,1 процентни поен. Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 23,2%, и у односу на 2024. годину нижа је за 1,1 процентни поен. Звучи као да је ситуација мало боља? Треба ипак мало детаљније погледати и читати између редова – ово су званични подаци, „црно на бело“.
Шта је стопа ризика од сиромаштва, а шта стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености?
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од одређеног износа који је процењен као праг ризика од сиромаштва – у 2025. је то 45.674 динара (390 евра) месечно за једну особу.
Дакле, у 2025. је проценат људи који живе с приходима испод тог прага 19,6%, при чему је напоменуто да „ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага ризика од сиромаштва“.
У ризику од сиромаштва или социјалне искључености у 2025. години нашло се 23,2% грађана Србије, наводи извештај.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености је шира категорија и показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално и социјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада (домаћинства у којима су радно способни чланови радили мање од 20% од укупног броја месеци у којима су могли да раде током референтног периода). Те три категорије се доста међусобно преклапају, али не потпуно.
Праг ризика од сиромаштва
Праг ризика од сиромаштва у 2025. је 45.674 динара (390 евра) месечно за једну особу; за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година је 82.213 динара (700 евра), док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година 95.915 динара (око 820 евра).
А шта могу с тим? По извештају Министарства унутрашње и спољашње трговине из августа 2025. – минимална потрошачка корпа, која покрива основне животне намирнице, износила је 56.868,37 динара (просечна потрошачка корпа је била 109.449,45 динара – а то је и за просечну плату мисаона именица).
У међувремену, као што знамо, цене су још и порасле, заједно с процентом стопе трајног ризика од сиромаштва (12%). Па, да се вратимо на резултате анкете Завода за статистику, која је, наводи се, спроведена на узорку од 6.258 домаћинстава, од којих је анкетирано 5.506 домаћинстава, односно 13.677 лица старости 16 и више година.
Најсиромашније категорије у Србији
Посматрано према старости, лица стара 65 и више година била су највише изложена ризику од сиромаштва – 25,8%, као и лица старости од 55 до 64 године – 21,4%. Најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су лица старости од 25 до 54 године – 14,9%.
Ризик сиромаштва за лица стара 65 и више година која живе сама је чак 40,2%.
Према типу домаћинства, највишу стопу ризика од сиромаштва имала су лица у домаћинствима која чине један родитељ с једним или више издржаване деце – 41,3%, а најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа – 10,8%.
Стопа ризика од сиромаштва према најчешћем статусу у активности, за лица стара 18 и више година, показује да је 49,9% незапослених лица било изложено ризику од сиромаштва. Самозапослена лица имала су већу стопу ризика од сиромаштва од лица запослених код послодавца, 13,0% у односу на 4,8%. За пензионере ова стопа износила је 23,4%, наводи Завод за статистику.
Подсетимо, овај део се односи само на висину месечних прихода у односу на праг сиромаштва… Мање је истакнута процена чак 85,6% домаћинстава да имају тешкоће да „састави крај с крајем“.
Стопа субјективног сиромаштва (могућност домаћинства да „састави крај с крајем“) представља субјективни осећај домаћинства о тешкоћама са којима се суочава у настојању да плаћа своје редовне и неопходне трошкове, узимајући у обзир укупна примања свих чланова домаћинства. На то питање 10,3% одговара с „јако тешко“; 20,9% каже „тешко“, а 54,4% „с извесним тешкоћама“.
Овде можда треба објаснити и шта значи стопа материјалне и социјалне ускраћености.
Стопа материјалне и социјалне ускраћености
Стопа материјалне и социјалне ускраћености (14,6%) показује проценат лица која живе у домаћинствима, која нису у финансијској могућности да себи приуште најмање пет од 13 ставки материјалне и социјалне ускраћености. Ставке материјалне и социјалне ускраћености (седам на нивоу домаћинства и шест на нивоу лица) јесу:
немогућност домаћинства да себи приушти адекватно загревање стана,
немогућност домаћинства да приушти замену дотрајалог намештаја,
немогућност домаћинства да себи приушти аутомобил,
немогућност домаћинства да свим члановима приушти недељу дана одмора ван куће бар једном годишње,
немогућност домаћинства да подмири неочекивани трошак у износу од 29.000 динара, који би био плаћен из буџета домаћинства,
немогућност домаћинства да себи приушти месо или рибу у оброку (или њихову вегетеријанску замену) сваког другог дана,
кашњење са плаћањем ренте, рате за стамбени или потрошачки кредит или рачуна за комуналне услуге, за стан у којем домаћинство живи,
немогућност лица да замени изношену гардеробу новом,
немогућност лица да себи приушти два пара адекватне обуће за свакодневне активности (укључујући један пар који је за све временске прилике),
немогућност лица да сваке недеље потроши мању количину новца, за сопствене потребе,
немогућност лица да се редовно бави неком слободном активношћу,
немогућност лица да се окупи са пријатељима/породицом на пићу/ручку/вечери, барем једном месечно,
немогућност лица да, у домаћинству, има приступ интернету.
Стопа изразите материјалне и социјалне ускраћености је 9% и показује проценат лица која живе у домаћинствима, а која нису у финансијској могућности да себи приуште најмање седам од 13 ставки материјалне и социјалне ускраћености.
Међутим, кад се погледа стварност, чини се да добар део тога не могу да приуште ни они који су на „прагу сиромаштва“.
