Током ове посете, група проте Драгана поново је боравила у Великој Хочи, једном од најстаријих српских села, смештеном у Метохији, недалеко од Ораховца, које није само географска тачка већ  живи споменик српске историје, духовности и истрајности.

Велика Хоча се у историјским изворима помиње још крајем XИИ века, када ју је велики жупан Стефан Немања даровао манастиру Хиландар, чиме је постала део великог духовног и економског система српске средњовековне државе . У то време, Хоча је била развијен центар са чак 24 цркве и више манастира, што сведочи о њеном значају у српској историји .

Данас, иако значајно мања, Велика Хоча и даље носи тај дух. У селу се налази више од десет православних храмова, од којих неки потичу још из XИИ и XИИИ века, попут цркве Светог Николе, која представља једно од највреднијих културних и духовних средишта овог краја .

Посебност Велике Хоче није само у њеној старини, већ и у чињеници да је то једно од ретких српских места на Косову и Метохији које је остало компактно и очувано. Према сведочењима мештана и локалним подацима, у селу данас живе углавном Срби, уз тек неколико породица других националности, а оно што је посебно значајно јесте да нико од мештана није продао своју земљу и куће, упркос притисцима и тешким условима живота.

Велика Хоча је позната и по својој вековној традицији виноградарства. Још у доба Немањића, виногради овог краја били су у поседу манастира, а и данас се у селу производи вино по старим, традиционалним методама . Управо овај спој духовности и земље, цркве и винограда, даје Хочи њен посебан идентитет. У Великој Хочи налази се и виница манастира Високи Дечани.

Нада Гладовић је током боравка у селу направила и видео прилог, у коме је забележила сведочанства мештана,која можете погледати у видео прилогу.

У времену када се многи одричу корена, Велика Хоча остаје доказ да се може опстати, ако се не одустане.