Прочитај ми чланак

Да ли нас чекају нова поскупљења након ограничења маржи?

0

И док држава покушава да регулативом обузда раст цена и непоштену трговачку праксу, део јавности страхује да би трговци могли да пронађу начине да изгубљену добит надокнаде, чак и на штету грађана.

Уредник портала Каматица Душан Узелац истиче у гостовању на РТС-у да трговци по закону не могу ретроактивно да траже исплату рабата, али да то не значи да су им руке потпуно везане.

– Не могу у тој форми, али могу различитим посебним потезима да анулирају оно што називају изгубљеном добити. Они фактички ништа нису изгубили, већ су, због регулативе, остварили другачије профите него пре њеног увођења. Ово је још један показатељ да су трговци, иако посредници, најмоћнија карика у ланцу, они контролишу цене, произвођаче, али и купце – каже Узелац.

Поједини трговински ланци најавили су да би могли да престану да продају производе “непослушних“ произвођача, што је отворило питање да ли би већ од 1. марта полице могле остати празне. Узелац, међутим, сматра да су такви сценарији мало вероватни.

– Не верујем да ће ићи толико радикално. То је њихов рат, а ми као потрошачи не би требало да се везујемо за те сукобе, већ да гледамо сопствени буџет. Наш циљ треба да буде да прођемо што повољније, а не да постанемо жртве манипулација и трикова које трговци често користе – наглашава он.

Нова регулатива, укључујући Закон о спречавању непоштене трговачке праксе, измене Закона о трговини и нови Закон о заштити потрошача, има за циљ да уреди тржишне односе. Ипак, Узелац упозорава да је спровођење закона често највећи проблем.

– Држава покушава да постави правила, али их је веома тешко применити у пракси. Нова времена захтевају другачији приступ. Највеће оружје које потрошачи имају јесте потрошачки бунт. Бојкот који смо већ видели, организован без системске подршке, послао је снажнију поруку трговинским ланцима него било који закон – оцењује он.

На питање да ли ће трговци и након доношења закона моћи да пронађу начине да га заобиђу, Узелац одговара да таквих механизама има много.

– Постоји безброј начина, од премештања ингеренција на инострана тржишта, до склапања уговора са страним фирмама, чиме локални закони губе снагу. Суштина проблема је у капиталистичкој привреди у којој је једини циљ профит, док су потрошачи често пасивни. Имамо и медијску аутоцензуру, неадекватне законе, агресивну продају и трку за профитом – наводи он.

Додатни проблем, према његовим речима, јесте и сукоб интереса државе, која кроз више цене убира веће порезе, док казне за прекршаје завршавају у буџету, без стварне надокнаде грађанима.

Укидање могућности колективних тужби додатно је ослабило позицију потрошача. Говорећи о конкуренцији на тржишту, Узелац сматра да она већ постоји, али да је потребно јавно и прецизно указивати на оне који крше правила.

Као једну од новина, истиче увођење, такозваних, “узбуњивача“, који би могли да пријављују неправилности и за то буду награђени, чиме би се створио додатни притисак на трговце.

– Решење је у дугорочној сарадњи и промени потрошачких навика. Када потрошачи покажу да имају моћ да “откажу“ оне који послују непоштено, тек тада ће тржиште почети да функционише фер – закључује Узелац.