Прочитај ми чланакЕнергетска криза ће сасвим сигурно имати одређени утицај на ниво инфлације у Србији, рекао је за Инсајдер професор Економског факултета Никола Фабрис. Напомиње да су за екстерни тип инфлаторног шока адекватне мере као што су ограничење цена енергетната и спуштање акциза. Професор је говорио и о ограничењу маржи, али и о томе да ли би грађани чију су кредити везани за Еурибор требало да страхују да ће им скочити рате.
Никола Фабрис је рекао да енергетска криза утиче на инфлацију преко три канала. Први је директан, преко цена нафте и гаса. Други је индиректан, преко поскупљења оних производа у чији састав улазе нафта, гас и остали енергенти. А као трећи наводи канал очекивања.
– Ако се због раста ових цена формирају очекивања да ће доћи до инфлације, онда постоји евентуални ризик да дође и до поскупљења неких других производа. Међутим, треба имати у виду, да су цене енергената у Србији у значајној мери ограничене, да се не формирају потпуно слободно и да ће зато тај ефекат у Србији бити мањи него у неким другим земљама – рекао је Фабрис.
Подсећа да је инфлација на крају фебруара међугодишње износила 2,5 одсто.
– У овом тренутку цене су мирне. Оне су још увек у оквиру инфлаторног циља, испод централне тенденције, али постоје одређени сигнали да ће свакако до краја године инфлација бити виша – рекао је и додао да је осим канала пораста цена енергената фактор и истицање уредбе о ограничавању маржи у трговинама.
– И видимо већ да су одређене трговине одмах повећале цене. Такође, потенцијални притисак врши и раст плата бржи од продуктивности. Прошле године номинални раст плата износио је 11 одсто, постоји брзи раст пензија, а такође и кредитна активност расте. У јануару међугодишња стопа је била негде око 15,9 одсто, што све у одређеној мери врши притисак на раст агрегатне тражње која врши притисак на раст инфлације – навео је.
„До краја године инфлација ће бити већа него сада“
Међутим, истиче да треба имати у виду да је Србија мала и високо отворена економија у којој се увози широк спектар производа, од хране до потрошачких производа, тако да значајан део тог раста агрегатне тражње одлази на увоз, што не врши притисак на домаће цене.
– Али свакако до краја године инфлација ће бити већа него што је тренутно – навео је
На питање да ли су државне мере које сузбијају високе цене добре, истиче да је за избор инфлаторних мера потребно пре свега имати у виду који је тип инфлаторног шока.
– У овом тренутку доминантан је екстерни тип инфлаторног шока и у случају екстерног инфлаторног шока, мере домаће монетарне политике, као што су референтна каматна стопа, могу да имају мањи утицај на инфлацију, јер оне не могу утицати на формирање цена на тржишту. Стога, у том контексту много су адекватније мере фискалне политике као што су, на пример, ограничење цена енергената, даље спуштање цена акциза и пореза, доношење неких прописа који би ограничили нефер трговинске праксе, што се најављује, али ја не бих занемарио ни подршку у угроженим категоријама кроз мере субвенција, на пример, пољопривредницима – истакао је.
„Ситуација са маржама се може гледати из два угла“
Када је реч о ограничењу маржи, напомиње да се та ситуација може гледати из два угла.
– Са једне стране, ви у Србији имате потпуну доминацију великих трговинских ланаца, а са друге стране имате ситуацију да трговински ланци желе да слободно формирају цене. У основи, по мени, ту је прави правац деловања антимонополске политике, која би испитала да ли неки велики трговински ланци злоупотребљавају свој доминантан положај на тржишту и сигуран сам да би се ту нашле непоштене трговинске праксе које не поштују фер правила конкуренције и на тај начин остварују екстра профит – рекао је професор.
Напомиње да у сваком случају, ограничавање трговинских маржи ни у којем смислу не би смело да иде до тог нивоа да би довело трговине да послују са губитком.
Треба ли грађани који имају кредите везане за Еурибор да страхују?
На питање шта је са кредитима и да ли грађани који имају кредите везане за Еурибор треба да брину да ће им драматично скочити рате, професор Фабрис каже да мисли да нема разлога за такав страх.
– То су све јако мала померања. Значи померања од 0,1 поена на просечну рату стамбеног кредита – рекао је и додао да постоји и ограничење Народне банке Србије да максимално дозвољена каматна стопа на стамбене кредите износи 5,88%.
Како је рекао, раст Еурибора би могао угрозити раст референтних каматних стопа Европске централне банке и ФЕД-а. Напоменуо је да је то у овом тренутку мало вероватно.
– Ако погледате ситуацију у Европи, ви имате процену врло ниског раста, процене за раст крећу од 0,9 до 1,3, инфлација је у фебруару износила 1,9 одсто у оквиру циља и у таквим условима сваки раст референтне каматне стопе ЕЦБ би могао да значи само успоравање економског раста. Тако да Европска централна банка дефинитивно процењује да је у овом тренутку већи проблем привредни раст него инфлација. Не очекујем да ће Европска централна банка подизати референтну каматну стопу – рекао је.
Фабрис каже да је слична ситуација и у Америци, где су референтне каматне стопе још више него што су у Европи.
– Мислим да је много мање вероватно да ће ФЕД подизати референтне каматне стопе, нарочито у условима када Америка остварује солидне стопе економског раста. Пројекција за Америку је око 2 одсто и мислим да ни ФЕД неће желети да повећањем референтне каматне стопе угрози економски раст. Централне банке вагају да ли је већи проблем инфлација или економски раст, мислим да у овом тренутку је процена да је већи проблем економски раст и референтне каматне стопе ће бити мирне. Тако да ће Еурибор вероватно бити миран – закључио је Никола Фабрис.
