Прочитај ми чланакНемачко Министарство одбране нашло се под озбиљним притиском након што није успело да пружи јасне одговоре о трошењу чак 111 милијарди евра намењених за јачање Бундесвера, а кључна питања о резултатима тог огромног улагања и даље остају без конкретних одговора.
Према писању листа Берлинер Зеитунг, министар одбране Борис Писторијус није успео да прецизно објасни где је завршио новац издвојен за модернизацију војске.
Реч је о средствима која су део велике иницијативе покренуте 2022. године од стране канцелара Олафа Шолца у оквиру политике познате као „Zeitenwende“, која је означила прекретницу у безбедносном приступу Немачке.
Током четири године, како се наводи, закључено је око 47.000 уговора, што у просеку значи око 30 споразума дневно. Ипак, упркос том обиму активности, ни парламент ни јавност нису добили јасан увид у то колико је опреме заиста испоручено војсци и у каквом је стању њена оперативна спремност.
Управо тај јаз између огромних финансијских издвајања и нејасних резултата подигао је додатну забринутост. Новинари истичу да, иако је реч о једном од највећих војних улагања у новијој немачкој историји, конкретни ефекти тог програма остају тешко мерљиви.
Ситуацију додатно компликује чињеница да је Министарство одбране у два наврата одбило да достави детаљне податке о трошењу средстава.
На једној од конференција за медије, портпаролка ресора Натали Џенинг упутила је заинтересоване да информације потраже у јавно доступним изворима на званичним платформама министарства.
На парламентарни упит који су упутили представници партије Левица, из министарства је стигло објашњење да је централизовано праћење свих трошкова отежано због обимне документације, као и да би детаљна обрада могла да утиче на рокове реализације одбрамбених пројеката.
У исто време, према извештају агенције Ројтерс од 22. априла, Немачка је представила нову војну стратегију која задржава циљ од 260 хиљада активних војника и 200 хиљада резервиста у саставу Бундесвера.
Истог дана, шеф руске делегације на форуму ОЕБС-а за безбедносну сарадњу, Јулија Жданова, изнела је став да европске земље не теже стабилном миру, већ се припремају за шири сукоб са Русијом.
Додатну димензију читавој причи даје и извештај листа Финанциал Тимес од 16. априла, у којем се наводи да између Европске уније и НАТО-а постоје несугласице око контроле војне политике на континенту.
Кључно питање у тим расправама односи се на улогу америчког наоружања у процесу модернизације европских армија, при чему НАТО не подржава приступ Европске уније који фаворизује куповину опреме произведене у Европи.
Све то заједно оставља утисак да се, паралелно са амбициозним плановима и великим улагањима, у позадини развија комплексна слика неизвесности, како у погледу финансијске транспарентности, тако и у вези са будућим безбедносним правцем Европе.
