Прочитај ми чланакНакон хапшења једног од најоданијих људи режима, првог човека полиције главног града, дубоко повезаног са водећим криминалним групама у земљи, због учествовања у убиству представника једног од криминалних кланова, по холивудском сценарију уз сакривање тела убијеног, постало је јасно да су водећи људи режима умешани не само у корупцију већ и у опасну криминализацију читавог друштва.
Режим Александра Вучића, већ темељно уздрман након огољене издаје прихватањем Француско-немачког споразума 2023. године, намере да по сваку цену отвори рудник литијума, што је изазвало бројне протесте током 2024. године и пада настрешнице, доживео је тиме још један ударац, а грађани Србије суочавање са истином о стварном карактеру режима. Након свега потпуно је јасан разлог опозиционих, а касније и масовних студентских протеста, који су резултирали захтевом за расписивањем избора.
Од датума и врсте избора који ће бити одржани, о чему се у јавности доста спекулише, много је важније питање шта режим, у тако дефанзивној позицији, може да понуди грађанима након 15 година владавине? Патриотски ореол је одавно потрошен, економски резултати и показатељи су све лошији а дуг све већи, а о борби против криминала и корупције немогуће је уверљиво говорити јер је врх режима са обе руке у тим пословима, посебно имајући у виду и чињеницу да је ухапшени начелник полиције до скоро био саветник председника државе за борбу против организованог криминала.
У тим околностима пропагандни штаб режима појачан лицима са израелских потерница присетио се пензионера, верујући да ову публику и даље могу да увере да једино они брину о држави и да ће обезбедити највеће пензије у историји. „Пензионери, посебно они са најнижим примања могу да очекују добре вести за два до три месеца“, најавио је Александар Вучић у већ познатом пропагандном маниру а све у нади да ће му та мера помоћи у очувању већ добро уздрмане подршке гласача. Директор Фонда ПИО Реља Огњеновић, који ће остати упамћен како са фантомком борави у Ћациленду у присуству више стотина криминалаца, био је конкретнији: „Гледамо да помогнемо онима који имају до 40.000 и 45.000 динара, да њима мало више подигнемо пензију. Није исто повећање за некога ко има 100.000 и за некога ко има 30.000 или 40.000 динара“ открио је топлу воду Огњеновић, након 15 година трагања за њом.
Пензију у Србији у марту месецу примило је 1.663.438 у просечном износу од 56.851 динара. А колики је био стварни раст пензија у периоду власти СНС-а, говори нам званична статистика која каже да су од 2012. до пролећа ове године просечне пензије реално (када се од номиналног износа у динарима одузме инфлација) порасле 35%, односно 2,5% годишње. Можда звучи изненађујуће, али то је дупло мањи раст него од 2000. до 2011. године када су пензије кумулативно порасле 70,6%, односно 6,4% годишње. Очигледно да раст пензија није онакав каквим га режим приказује и да је и ово обећање у служби започињања кампање, а да власт нема идеју да се свеобухватно сагледају проблеми и дају системска решења. Управо таква системска решења су оно што аутентична десница, коју чине Нови ДСС и Монархисти, нуди.
Нови ДСС је на недавно одржаној страначкој скупштини усвојио Декларацију о моделу економског развоја Србије чији се важан део односи на наше најстарије суграђане. Предлажемо следеће мере које би водиле унапређењу материјалног положаја пензионера и исправљању значајних неправди које постоје:
– Усклађивање пензија по следећој формули – 70 одсто са кретањем зарада и 30 процената са растом индекса потрошачких цена минималне потрошачке корпе;
– Укидање умањење пензија у случају превременог пензионисања (тзв. „пенали“) свим пензионерима када напуне 65 година живота;
– Увођење државне пензије за грађане који немају имовину ни примања, а имају 65 и више година као хумане и социјално одговорне мере;
– Незаконито умањене пензија од 2014. до 2018. године посебним законом утврдити као јавни дуг, на начин како је то био случај са тзв. старом девизном штедњом. Износ умањених пензија сваког појединачног пензионера треба претворити у обвезнице, које би се исплаћивале квартално у наредном четворогодишњем периоду, пензионерима и њиховим законским наследницима;
– Утврдити да просечне пензије из радног односа са пуним радним стажом не могу да буду ниже од 65 процената просечних зарада у Републици Србији.
Ове мере вредне су више стотина милиона евра. То је несумњиво значајан износ, али када се имају у виду размере корупције која се најбоље види у разним пројектима чије цене су вишеструко порасле, попут пројекта Националног стадиона који је од почетних 360 милиона евра догурао до 960 милиона евра, или пројеката изградње аутопутева у Србији, попут Моравског коридора који је од почетне цене од 745 милиона евра за 112 километара, нарастао до 2,5 милијарди евра, што значи да је цена километра аутопута скочила са 7 милиона евра на преко 22 милиона евра, као да су у питању Алпи, онда није питање да ли држава има та средства, већ како их троши.
Поред свих мера које је потребно спровести како би се економска ситуација поправила, јер без обзира не обећања власти, јасно је сваком човеку који уђе у продавницу да је платежна моћ грађана значајно смањена, постоји још нешто што је српском друштву подједнако важно, а то је изградња институција које ће радити свој посао, демократизација друштва, то су слободни и поштени избори на којима неће бити крађе и притисака на грађане, то је изградња друштва у коме главну реч неће водити криминалци и политичари повезани са њима, друштва у коме ће наша деца бити безбедна а наши студенти моћи слободно да се запошљавају након завршених студија без обавезе да се учлане у владајућу странку, друштво у ком млади имају перспективу и жељу да остану да живе у својој земљи, друштво слободних људи са јасном визијом будућности.
Очигледно је да нас чека велики и тежак посао који морамо започети што пре, а први корак у том послу ће бити управо смена режима који је најодговорнији за постојеће стање у друштву. Аутентична десница, Нови ДСС и Монархисти су спремни да учествују у смени овог режима и изградњи друштва које ће бити утемељено на истинском вредностима слободе, и на поштовању закона и устава.
Након хапшења једног од најоданијих људи режима, првог човека полиције главног града, дубоко повезаног са водећим криминалним групама у земљи, због учествовања у убиству представника једног од криминалних кланова, по холивудском сценарију уз сакривање тела убијеног, постало је јасно да су водећи људи режима умешани не само у корупцију већ и у опасну криминализацију читавог друштва.
Режим Александра Вучића, већ темељно уздрман након огољене издаје прихватањем Француско-немачког споразума 2023. године, намере да по сваку цену отвори рудник литијума, што је изазвало бројне протесте током 2024. године и пада настрешнице, доживео је тиме још један ударац, а грађани Србије суочавање са истином о стварном карактеру режима. Након свега потпуно је јасан разлог опозиционих, а касније и масовних студентских протеста, који су резултирали захтевом за расписивањем избора.
Од датума и врсте избора који ће бити одржани, о чему се у јавности доста спекулише, много је важније питање шта режим, у тако дефанзивној позицији, може да понуди грађанима након 15 година владавине? Патриотски ореол је одавно потрошен, економски резултати и показатељи су све лошији а дуг све већи, а о борби против криминала и корупције немогуће је уверљиво говорити јер је врх режима са обе руке у тим пословима, посебно имајући у виду и чињеницу да је ухапшени начелник полиције до скоро био саветник председника државе за борбу против организованог криминала.
У тим околностима пропагандни штаб режима појачан лицима са израелских потерница присетио се пензионера, верујући да ову публику и даље могу да увере да једино они брину о држави и да ће обезбедити највеће пензије у историји. „Пензионери, посебно они са најнижим примања могу да очекују добре вести за два до три месеца“, најавио је Александар Вучић у већ познатом пропагандном маниру а све у нади да ће му та мера помоћи у очувању већ добро уздрмане подршке гласача. Директор Фонда ПИО Реља Огњеновић, који ће остати упамћен како са фантомком борави у Ћациленду у присуству више стотина криминалаца, био је конкретнији: „Гледамо да помогнемо онима који имају до 40.000 и 45.000 динара, да њима мало више подигнемо пензију. Није исто повећање за некога ко има 100.000 и за некога ко има 30.000 или 40.000 динара“ открио је топлу воду Огњеновић, након 15 година трагања за њом.
Пензију у Србији у марту месецу примило је 1.663.438 у просечном износу од 56.851 динара. А колики је био стварни раст пензија у периоду власти СНС-а, говори нам званична статистика која каже да су од 2012. до пролећа ове године просечне пензије реално (када се од номиналног износа у динарима одузме инфлација) порасле 35%, односно 2,5% годишње. Можда звучи изненађујуће, али то је дупло мањи раст него од 2000. до 2011. године када су пензије кумулативно порасле 70,6%, односно 6,4% годишње. Очигледно да раст пензија није онакав каквим га режим приказује и да је и ово обећање у служби започињања кампање, а да власт нема идеју да се свеобухватно сагледају проблеми и дају системска решења. Управо таква системска решења су оно што аутентична десница, коју чине Нови ДСС и Монархисти, нуди.
Нови ДСС је на недавно одржаној страначкој скупштини усвојио Декларацију о моделу економског развоја Србије чији се важан део односи на наше најстарије суграђане. Предлажемо следеће мере које би водиле унапређењу материјалног положаја пензионера и исправљању значајних неправди које постоје:
– Усклађивање пензија по следећој формули – 70 одсто са кретањем зарада и 30 процената са растом индекса потрошачких цена минималне потрошачке корпе;
– Укидање умањење пензија у случају превременог пензионисања (тзв. „пенали“) свим пензионерима када напуне 65 година живота;
– Увођење државне пензије за грађане који немају имовину ни примања, а имају 65 и више година као хумане и социјално одговорне мере;
– Незаконито умањене пензија од 2014. до 2018. године посебним законом утврдити као јавни дуг, на начин како је то био случај са тзв. старом девизном штедњом. Износ умањених пензија сваког појединачног пензионера треба претворити у обвезнице, које би се исплаћивале квартално у наредном четворогодишњем периоду, пензионерима и њиховим законским наследницима;
– Утврдити да просечне пензије из радног односа са пуним радним стажом не могу да буду ниже од 65 процената просечних зарада у Републици Србији.
Ове мере вредне су више стотина милиона евра. То је несумњиво значајан износ, али када се имају у виду размере корупције која се најбоље види у разним пројектима чије цене су вишеструко порасле, попут пројекта Националног стадиона који је од почетних 360 милиона евра догурао до 960 милиона евра, или пројеката изградње аутопутева у Србији, попут Моравског коридора који је од почетне цене од 745 милиона евра за 112 километара, нарастао до 2,5 милијарди евра, што значи да је цена километра аутопута скочила са 7 милиона евра на преко 22 милиона евра, као да су у питању Алпи, онда није питање да ли држава има та средства, већ како их троши.
Поред свих мера које је потребно спровести како би се економска ситуација поправила, јер без обзира не обећања власти, јасно је сваком човеку који уђе у продавницу да је платежна моћ грађана значајно смањена, постоји још нешто што је српском друштву подједнако важно, а то је изградња институција које ће радити свој посао, демократизација друштва, то су слободни и поштени избори на којима неће бити крађе и притисака на грађане, то је изградња друштва у коме главну реч неће водити криминалци и политичари повезани са њима, друштва у коме ће наша деца бити безбедна а наши студенти моћи слободно да се запошљавају након завршених студија без обавезе да се учлане у владајућу странку, друштво у ком млади имају перспективу и жељу да остану да живе у својој земљи, друштво слободних људи са јасном визијом будућности.
Очигледно је да нас чека велики и тежак посао који морамо започети што пре, а први корак у том послу ће бити управо смена режима који је најодговорнији за постојеће стање у друштву. Аутентична десница, Нови ДСС и Монархисти су спремни да учествују у смени овог режима и изградњи друштва које ће бити утемељено на истинском вредностима слободе, и на поштовању закона и устава.
