Иако има оскудну природну интелигенцију, Александар Вучић је схватио да може добро профитирати продајом државних ресурса страним компанијама, које се баве изградњом инфраструктуре за вештачку интелигенцију.
Вучић намерава да искористи прилику, која је настала катастрофичним променама у Европи и на Блиском истоку. Рат у Украјини је изазвао енергетску кризу у већини европских држава, што је значајно подигло трошкове изградње и одржавања дата центара. Иранске ракете су уништиле неколико таквих комплекса у Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину. У таквим околностима, највеће светске технолошке компаније су почеле да траже нове локације за своје дигиталне центре. Своје ресурсе понудиле су им Хрватска и Србија.
Током последњег викенда у априлу ове године у Дубровнику је одржан пословни форму „Тхрее Сеас Суммит“ на коме је представљен „Пројецт Пантхеон“, који обухвата изградњу огромног АИ и дата центра у Топуском.
За изградњу инфраструктуре – електроенергетске мреже, трафостаница и око 280 км далековода, оптичких веза и саобраћајница – намењено је 500 милиона евра. Са снагом од око 1 ГW, тај хyперсцале АИ дата достићи ће стандард расположивости виши од тренутног „Тиер 4“ нивоа и биће међу највећима у Европи. Почетак градње је предвиђен за 2027, а пуштање у рад 2029. године. У пројекат, чија укупна вредност је процењена на чак 50 милијарди евра, укључене су америчка инвестициона компанија Пантхеон Атлас ЛЛЦ, португалска енергетска компанија Греенволт и хрватска фирма Кончар Гроуп.
Истог дана, 30. априла 2026, Александар Вучић је посетио државни Дата центар у Крагујевцу, где су прикључена два нова модула са осам мегавата енергетског капацитета, па је сада његова укупна снага 14 МW. У процесу дигитализације Србије, који је финансиран новцем из кредита, у Крагујевцу је 2020. отворен Дата центар у коме се налазе два суперкомпјутера, сервери, мрежна опрема, системи за хлађење, напајање и бацкуп, као и сигурносни системи, који служе за чување, обраду и дистрибуцију података. Као „срце интернета“, дата центар омогућава рад wеб страница, чување података у „цлоуду“, банкарске и пословне системе.
Први план је предвиђао инвестицију од 40 милиона евра, а још пре три године је потрошено око 120 милиона евра. За куповину суперкомпјутера са Нвидиа графичким процесорима било је намењено пет милиона евра, а рачун је на крају био десет пута већи, чак 50 милиона евра. Закуп серверског простора, цлоуд инфраструктуре, складиштење података и АИ и ХПЦ капацитета плаћају компаније Орацле, ИБМ, Хуавеи и неколико домаћих фирми.
Упоредо са увећавањем трошкова, Вучић намерава да повећа и број дата центара у Србији. За разлику од крагујевачког, који је у државном власништву, Вучић намерава да привуче стране инвеститоре, који су принуђени да напусте дестинације на Блиском истоку. Дакле, да „украде“ инвеститоре у пројекат „Пантхеон“, који је планиран за Хрватску.
Носилац најављене инвестиције у мега дата центар у топуском је америчка офшор компанија Пантхеон Атлас ЛЛЦ, недавно регистрована у Делеверу. Није позната власничка структура, а нема ни извештаја о њеном пословању. Посредник у том послу је хрватски бизнисмен Јако Андабак, који је повезао Пантхеон Атлас ЛЛЦ са Хрватском. С обзиром да таква компанија, тек основана и са прикривеним подацима, најављује инвестицију од 50 милијарди евра, све указује да је у питању велика превара.
Где су преваре, ту је и Вучић. Не губећи време, Вучић је „америчким инвеститорима“ понудио сарадњу на реализацији пројекта „Пантхеон“ у Србији. Контакте је успоставио преко заступника компаније Греенволт. Та португалска компанија се до краја 2023. године налазила у власништву фирме Алтри, да би тада контролу над њом преузео амерички инвестициони фонд ККР (Кохлберг Кравис Робертс). Данас се у званичним документима наводи да је већински власник ГВК Омега СГПС, пословни ентитет који је део ККР структуре. Иначе, инвестициони фонд ККР је у српској јавности привукао пажњу као власник Унитед Медиа Гроуп-е, у којој су се налазиле телевизије Н1, Нова С и новина Нова, Данас и Радар. Вучић је, преко својих лобиста, утицао на прошлогодишњу промену власничких односа у УМГ-у како би отупео оштрицу њених медија.
Осим тога, Вучић и његови најближи сарадници већ годинама сарађују са компанијом Греенволт. Преко повезаних фирми, Греенволт у Србији развија пројекте обновљиве енегије, првенствено ветропаркове, као што су ветроелетране Црни Као и Рујиште код Ражња, на површини од око 1.134 хектара. Изградњу ветропарка са 25 турбина, које ће производити око 180 МW струје, води фирма WПП Блацк Муд, која је део Греенволт Поwер Гроуп-е. Почетак производње електричне енергије у том ветропарку је планиран за следећу годину.
Вучић је компанијама Пантхеон Атлас и Греенволт понудио услове који су много бољи од оних у Хрватској. Као чланица Европске уније, Хрватска не може самостално да прописе усклађује са потребама инвеститора, нарочито око заштите животне средине, процедуре издавања неопходних дозвола и манипулација са ценом енергената. У Србији, Вучић то спроводи лако и брзо, увек у свом и у интересу својих пословних ортака.
Како то изгледа у пракси, видело се 2020. године, када је отворен Државни дата центар у Крагујевцу. С обзиром на почетне капацитете, тај дата центар је трошио шест МW енергије, што на годишњем нивоу кошта око 5,7 милиона евра. На основу закупа складишта рек-ормана и остале опреме, Србија је добијала око 500.000 евра годишње. Разлику у приходима и расходима покривали су грађани својим новцем. Власт је подигла цену струје и десетоструко веће губитке пребацила на терет грађана.
На исти преварни начин, Вучић сада припрема понуду за инвеститоре „Пројецта Пантхеон“. Међутим, чак и ако би се договорили око заједничке пљачке јавних ресурса и приватне имовине, Србија не може да задовољи техничке услове. Предвиђено је да „Пантхеон“ троши један гигават (1 ГW) струје, чија годишња цена износи 876 милиона евра. Пошто Електропривреда не производни довољно електричне енергије ни за садашње потребе Србије, било би неопходно да се изграде нови енергетски капацитети.
За соларне електране, које могу да произведу 1 ГW, потребна је инвестиција од 600 милиона до једне милијарде евра. За гасне електране тог капацитета неопходно је око 1,2 милијарде евра, а за ветропаркове од 1,3 до две милијарде евра. Тог новца нема, али Вучић се нада да би могао да добије кредит, који ће отплаћивати грађани. Покретање тог пројекта послужило би му као оправдање за ново подизање цене струје, што би помогло да се бар мало закрпе рупе у републичком буџету.
Осим струје, екплоатационе трошкове прави и вода, која је неопходна за напајање и хлађење. У следећој фази развоја Државног дата центра у Крагујевцу, који је предвиђен за капацитет од 40 МW, процена годишње цене потрошње воде креће се од 15 до 20 милиона евра. За капацитет од једног гигавата, који је пројектован за „Пантхеон“, осим двадесетак пута веће цене, нерешив проблем представља недостатак воде. Толика количина не може да се узме из Дунава, Саве и Мораве.
Не постоје енергенти, ни мрежа за њихову дистрибуцију. За реализацију пројекта „Пантхеон“ не постоји ништа осим Вучићеве похлепе. По доласку на власт покренуо је мегаломански, непотребан и финансијски катастрофалан пројекат „Београд на води“, на коме је планирао профит од десетак милијарди евра. Пре две године увукао је Србију у једнако бесмислен пројекат ЕXПО, за који му се учинило да ће моћи искористити да згрне још десетак милијарди евра. Сад, пред пад с власти, свидела му се идеја да се угради у пројекат са изградњом дата центра вредног 50 милијарди евра.
На срећу, Вучић је закаснио с овом корупционашком акцијом. Колико год одлагао неминовни пад, неће стићи ни да почне, а камоли да заврши комбинацију са тзв. страним офшор инвеститорима.
