Прочитај ми чланакДок домаћа радна снага све чешће одлази на привремени рад у иностранство, све више странаца долази у Србију „трбухом за крухом”
Колико пута вам се догодило да поручите храну, а да достављач не говори српски језик? Све је чешћа слика да у достави, на киосцима, на каси у маркетима, за воланима аутобуса и возилима градског превоза, на грађевини, у ресторанима у Србији раде страни радници.
Долазе из Индије, Пакистана, Бангладеша, Турске, других азијских земаља, а ускоро би могли да им се придружи нова група из Узбекистана.
Србија је пре две године увела законске исмене којим је продужено време боравка и рада и дигитализован процес добијања дозвола. У ново поглавље уређивања тржишта рада Србија улази преговорима о радној мобилности.
Прва земља с којом је Србија пре недељу дана покренула преговоре за Споразум о радној мобилности је Узбекистан.
„Узбекистан је земља с којом Србија жели да оствари стратешко партнерство. То је држава која је једна од најбрже растућих економија у Централној Азији, такозвана капија за продор у Централну Азију, држава са изузетно вредним радницима, са радницима који, када оду у иностранство и када се радно ангажују, поштују поредак друштвени, поштују културу, поштују обичаје државе у којој се ангажују” рекао је за РТС Данијел Игрец, помоћник министра за рад, гостујући у Дневнику РТС-а.
Очекује се да Споразум буде усаглашен до јесени, јер је за октобар најављена посета председника Узбекистана Србији и том приликом се очекује потписивање споразума.
О другим земљама за покретање преговара о радној мобилности још се одлучује, али је циљ будућих споразума да све радне миграције буду у легалним оквирима.
Растом броја страних радника и пријава за јединствене дозволе за боравак и рад у Србији, којих је прошле године било више од 100.000, контрола увоза радне снаге све је изазовнија.
Од 2024. почеле додатне провере страних радника
Србија је 1. фебруара 2024. године почела са применом измена закона које су увеле додатне провере страних радника, објаснио је Игрец.
„Министарство за рад врши проверу над применом закона, врше се редовне и ванредне инспекцијске контроле. Оно што смо затекли до сада јесте да, рецимо, страни радници који се ангажују у Србији често нису довољно упућени у своја права, и Министарство заједно са својим међународним партнерима, спроводи пројекте и обуке како би ти радници били упознати са својим правима. Оно што је важно да напоменем јесте да споразуми о радној мобилности уводе принцип једнаког третмана, што значи да страним радницима не дајемо никаква додатна и већа права него што их имају домаћи радници у Србији”, казао је Игрец.
И поред тога, неретки су примери проблема са којма се суочавају страни радници у Србији. Међу најпознатијим примерима су радници у зрењанинском Линглонгу, који од градње фабрике до данас пријављују рад на лизинг, небезбедност на раду, кршење радничких права, због чега су САД обуставиле увоз гума из ове фабрике.
Страци долазе, наши одлазе
Долазак страних радника повезан је са проблемом одласка домаће радне снаге. Послодавци годинама упозоравају да тешко проналазе раднике за поједина занимања, док се значајан број грађана Србије одлучује за рад у земљама Европске уније.
Најчешће дестинације су Немачка, Аустрија, Словенија, Хрватска, Словачка и Чешка, где су плате вишеструко више него у Србији, посебно у грађевинарству, здравству, транспорту и занатским професијама.
Истовремено, Србија и даље има значајан број незапослених. Према последњој годишњој Анкети о радној снази Републичког завода за статистику, у Србији је током 2025. године било око 272.400 незапослених, док је стопа незапослености износила 8,7 одсто.
Иако се представници власти хвале рекордно ниском стопом незапослености, она је често последица одласка људи из земље, те пристанка за рад уз минималну зараду.
