Pročitaj mi članakDok Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD usvaja nacrt zakona o istrazi navodne diskriminacije Albanaca u Preševskoj dolini, vlast u Beogradu demonstrira potpunu političku prazninu. Aleksandar Vučić i Vlada Srbije nemaju komentar, nemaju stav i nemaju reakciju u trenutku kada se pitanje dela teritorije Srbije ponovo iznosi pred međunarodne institucije i stavlja u kontekst spoljnog nadzora, saznaje Slavija info. Ćutanje koje danas gledamo nije slučajno niti novo — ono je postalo osnovni obrazac ponašanja ove vlasti svaki put kada se Srbija nađe pod ozbiljnim političkim pritiskom.
Predlog zakona, koji je prošao prvi institucionalni filter u američkom Kongresu, otvara prostor za izradu zvaničnog izveštaja Stejt departmenta o stanju prava Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Bez obzira na to kako će taj dokument biti formulisan, sama činjenica da se proces pokreće predstavlja ozbiljan signal. To nije administrativna formalnost, već uvod u dugotrajan politički pritisak, sa jasnim potencijalom da se pretvori u mehanizam međunarodnog uslovljavanja Srbije.
U takvoj situaciji, od države se očekuje da reaguje odmah, argumentovano i institucionalno. Umesto toga, Srbija dobija tišinu. Nema saopštenja Ministarstva spoljnih poslova, nema diplomatske ofanzive, nema pokušaja da se na vreme postavi sopstveni narativ. Predsednik države, koji se svakodnevno obraća javnosti o svemu — od lokalnih komunalnih tema do globalnih kriza — ovde nema šta da kaže. Ta selektivna glasnost razotkriva suštinu režimske politike: državna pitanja postoje samo dok se uklapaju u lični politički marketing.
Inside the U.S. Congress: Presheva Valley Discrimination Assessment Act
Today marks a significant moment for the rights of ethnic Albanians in the Presheva Valley.
In this video, captured during the official proceedings at the U.S. Congress, Members of the House Foreign Affairs… https://t.co/dQd489qVoW
— Muhamet Hajrullahu (@MetiHajrullahu) January 21, 2026
Preševska dolina se godinama pojavljuje kao tačka spoljnog pritiska, a svako njeno internacionalizovanje nosi istu logiku: prvo dolazi izveštaj, zatim rezolucije, a na kraju politički zahtevi. Iskustvo Kosova pokazalo je kuda vodi politika odlaganja i simuliranja borbe. Umesto aktivne diplomatije, Vučićeva vlast ponovo bira taktiku pasivnog posmatrača, računajući da će se tema sama iscrpeti. Ali teme koje se otvore u Kongresu SAD ne nestaju same od sebe.
Dok se u Vašingtonu priprema teren za novu rundu pritisaka, u Beogradu se proizvode medijske iluzije o „svetskoj važnosti“, „međunarodnom ugledu“ i ličnom autoritetu predsednika. To nije paralelna politika — to je beg od odgovornosti. Država koja ne reaguje dok drugi pišu njene izveštaje, u stvari prihvata da joj drugi definišu problem.
Ćutanje Vučića i Vlade Srbije u ovom trenutku nije znak mudrosti ni strateške promišljenosti. To je priznanje političke nemoći. I svaki sledeći korak koji usledi iz ovog procesa biće posledica upravo tog ćutanja — jer teritorija se ne gubi odjednom, već korak po korak, najčešće onda kada vlast odluči da gleda u stranu.
