Представнички дом америчког Конгреса усвојио је 16. септембра 2026. године свеобухватан закон о санкцијама Русији и Ирану, који сада чека потпис председника Доналда Трампа. Закон, званично назван „Закон Линдсија О. Грејема о санкцијама Русији и Ирану из 2026. године“, усвојен је са 262 гласа за и 159 против. Сенат га је раније подржао великом већином. Трамп је најавио да ће документ потписати.
Закон циља руски енергетски и одбрамбени сектор, олигархе, банке, високе званичнике и такозвану „флоту из сенке“ танкера који заобилазе постојећа ограничења. Председнику САД даје овлашћење да уведе царине до 100 одсто на робу из пет највећих купаца руске нафте или природног гаса, као и из земаља које помажу заобилажење санкција. Постоји изузетак за државе које увозе мање од 15 одсто гаса из Русије и предузимају конкретне кораке да тај увоз смање.
Србија није међу пет највећих купаца руских енергената. Највећи увозници су Кина, Индија и Турска. Ипак, Београд може осетити последице посредно, пре свега кроз енергетски сектор.
Најосетљивија тачка је Нафтна индустрија Србије. НИС је већ под америчким санкцијама због већинског руског власништва Газпром њефта и Газпрома. Рафинерија у Панчеву ради захваљујући привременим изузецима које одобрава ОФАК. Последњи wаивер важи до 30. септембра 2026. године, док се чека продаја руског удела мађарском МОЛ-у. Нови закон додатно притиска руски енергетски сектор, што може отежати продужење изузетака ако продаја не буде брзо окончана. НИС покрива око 80 одсто домаћег тржишта деривата, па сваки застој директно утиче на снабдевање.
Други ризик је снабдевање гасом. Србија и даље увози већину природног гаса из Русије. Уговори са Газпромом се продужавају на кратке рокове од по три месеца. Висока зависност значи да Србија тешко испуњава услов за изузеће предвиђено законом. Нове мере против руских енергетских компанија могу отежати плаћања, логистику и закључивање нових уговора.
Постоји и шири политички контекст. Паралелно са овим законом у Конгресу је уведен и предлог СРБИЈА Ацт, који критикује односе Београда са Москвом, Пекингом и Техераном. Иако тај предлог још није усвојен, нови закон о Русији појачава притисак на Србију да се јасније дистанцира од Русије.
Стручњаци упозоравају да ефекти неће бити тренутни. Примена зависи од одлуке председника Трампа, који има дискреционо право око царина. Ако се руски удео у НИС-у брзо прода и ако Србија настави диверзификацију снабдевања гасом преко Азербејџана и регионалних интерконектора, директан удар може бити ограничен. У супротном, нови закон даје Вашингтону додатне полуге у односима са Београдом.
Закон такође забрањује нова америчка улагања у Русију и куповину руског државног дуга, што може утицати на банке и компаније које послују са санкционисаним руским ентитетима. Повећање цена енергената на светском тржишту због нових ограничења може додатно оптеретити српске потрошаче.
Београд за сада задржава политику неувођења санкција Русији. Нови амерички закон, међутим, показује да тај простор за маневрисање постаје све ужи. Следећи месеци ће показати да ли ће Србија успети да реши питање НИС-а и обезбеди стабилност снабдевања без додатних последица. Ово ће бити додатни притисак на Вучића, који од запада покушава да поново добије зелено светло за крађу избора. Тренутне назнаке из САД за њега нису добре.
(Србин инфо)
