Биралишта у Саксонији-Анхалт затворена су у 18 сати. Прве излазне анкете АРД-а и ЗДФ-а донеле су број који немачка политика годинама одлаже: Алтернатива за Немачку 44,5 одсто. ЦДУ канцелара Фридриха Мерца пао је на 18,5 одсто. Левица има 9,5, Зелени 9, СПД 8, БСВ око 5, ФДП 2 и остаје испод цензуса. Излазност је око 76 до 80 одсто, највиша у тој покрајини у новије време. Реч је о прогнози. Поштански гласови још нису ушли. Али правац више није споран. АфД је први пут победио на изборима за покрајински парламент у Саксонији-Анхалт и забележио најбољи покрајински резултат у историји странке. Пре пет година имао је 20,8 одсто. ЦДУ је 2021. освојио 37,1 и владао од 2002. Коалиција ЦДУ–СПД–ФДП је вечерас политички готова.
Да ли ће АфД и формирати владу, друго је питање. Већина осталих странака одбија коалицију с њим. Алисе Вајдел је резултат назвала јасним налогом за владање. Улрих Зигмунд био је носилац листе. Покрајински огранак странке службе за заштиту устава воде као „потврђено десничарски екстремистички“. То не мења број гласова. Мења само рачуницу мандата: без апсолутне већине АфД остаје најјачи, али блокиран ватрозидом који Берлин назива одбраном демократије, а исток све чешће карикатуром.
За Србију овај резултат није локална статистика из Магдебурга. Немачка је годинама најтврђи европски центар политике која Косово третира као завршену државу и од Београда тражи кораке ка признању кроз француско-немачки план и поглавље 35. АфД ту линију не дели. Посланици странке у Бундестагу понављали су да је Косово део Србије, да је НАТО бомбардовање 1999. било противправно и да Немачка не може да проповеда неповредивост граница док је сама учествовала у њиховом цртању на Балкану. Јенс Кестнер је у скупштини рекао да би повратак на међународно право значио и преиспитивање статуса покрајине. Маркус Фронмајер позивао је Србе у Немачкој да странку виде као место где се њихове теме узимају озбиљно и говорио о оси Париз–Берлин–Београд–Москва као суверенистичком низу, не као званичном програму владе. То је програм странке која је вечерас постала најјача сила једне немачке покрајине.
Како би се, ако овај талас пређе из покрајина у савез, могла променити немачка политика према Балкану? Не одједном и не у Магдебургу. Покрајинска влада не признаје државе и не води преговоре Београд–Приштина. Мења се, међутим, простор у коме Мерц мора да објашњава зашто Берлин и даље плаћа проширење Уније и зашто од Србије тражи оно што бирачи на истоку све мање желе: нове обавезе, нове мигранте, нову дисциплину према Москви. АфД је евроскептичан, против даљег проширења ЕУ по садашњем калупу, за „салату суверених држава“ уместо „смутија“ Брисела, за мањи притисак на Београд око санкција Русији и за прекид политике која Косово третира као готов чин.
У том кључу Немачка би мање гурала модел заједница као фактичко признање, мање условљавала кластере поглављима о нормализацији и више говорила о резолуцији 1244 и преговорима без унапред уписаног исхода. Истовремено би се смањио ентузијазам за убрзани улазак Западног Балкана у Унију — не из љубави према Београду, него из отпора према било каквом новом проширењу.
То је могућност, не закон. Ватрозид у Берлину још држи. Мерц је вечерас добио поруку из покрајине коју ЦДУ сматра својом од почетка века. Ако се иста крива понови у другим источним покрајинама, спољна политика према Београду престаје да буде консензус стручњака из министарстава. Постаје тема изборне ноћи. Саксонија-Анхалт није променила мапу Косова. Променила је тежину реченице која се у Берлину до јуче изговарала као обавеза. Од вечерас ту реченицу неко у Немачкој гласањем брише. Беогреад ће то чути. Приштина такође. Брисел најгласније — јер му је немачки притисак на Србију био најкориснији алат. Тај алат је после 44,5 одсто мало тежи за подизање.
(Србин инфо)
