Приближава се Видовдан и тродневни СНС скуп, а већ данима се спекулише да би баш тог дана председник Србије Александар Вучић поред оних најављених помиловања, могао да поднесе оставку на место председника, што је недавно такође најавио. Чини се и да је студентски покрет на ту опцију спреман, јер су најавили да ће имати кандидата на председничким изборима. Кад се подвуче црта, кад год ови избори били одржани, то ће очигледно бити борба звучних имена, а према мишљењу саговорника Нове, власт је у далеко већем проблему. Ако и успе да се избори за други круг избора, ту се за њих ова прича највероватније и завршава.

Председник Србије Александар Вучић пре десетак дана је изјавио да планира да поднесе оставку за „три, четири месеца, можда и раније“.

Он је током гостовања на Радио Београду, говорећи о потенцијалним датумима за одржавање ванредних избора, рекао да то „неће бити изненађење за било кога“ и да неће да говори „да скраћује мандат, већ да подноси оставку“. Додао је и да сваког дана размишља о сопственој кандидатури за премијера, као и о новом кандидату за председника актуелних власти.

„То ће бити неко одговорнији, усуђујем се да кажем и образованији, енергичнији и човек који зна шта је држава. Свакако ће бити образованији од њихових двоје кандидата (ректора Владана) Ђокића и (кошаркаша Дејана) Бодироге“, рекао је Вучић.

Свега неколико дана касније студент Чеда Алексић рекао је да је студентски покрет разматрао могућност расписивања председничких избора и одлучио да да би у том случају имали свог кандидата.

„Имамо планове за сваки могући сценарио. Наша анализа показује да можемо да победимо, али то није безусловно – неопходно је да грађани изађу на изборе и да контролори буду присутни на сваком бирачком месту“, закључио је Алексић.

Већ према првим најавама, чини се да ћемо са обе стране имати имена општепозната јавности.

Иако се већ дуго као потенцијални кандидати студената за премијерску и председничку функцију помињу, између осталих, и имена која је навео Вучић, не треба изгубити из вида да студентски покрет већ дуже од годину дана показује да није могуће предвидети њихов следећи корак или одлуку, па су изненађења свакако могућа.

С тим се слаже и професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић.

“Да вам кажем, претпоставка јесте да ће то бити неко релативно познат, на нивоу препознавања од двоцифреног износа, не некакав потпуни аутсајдер. Или рецимо да ће то бити чак неко ван категорије препознатљивости и поверења, ако се одлуче за политичке личности. Дакле, препознатљив у том домену и рецимо дуго присутан”, каже Стојиљковић за Нову.

Сматра и да би једино логично било да цели опозициони блок, у том случају, подржи кандисата студентског покрета, “водећи рачуна о томе да то јесте кандидат који би могао да добије широку подршку и грађаниста и суверениста.

“Вучић је свесно радио на томе читаву деценију, да нема никог ко би му пришао, односно био некаква замена за становишта популарности и препознатљивости из редова картела власти, а с друге стране ви знате врло добро да је у читавом овом периоду, паралелно са учвршћивањем власти СНС картела, ишао и процес фрагментације и поделе унутар политичке опозиције која је дошла на доста ниске гране. Већи је феномен за ових годину и по, две дана, еродирање улоге партијско-политичке, посебно парламентарне опозиције, него што је то пад подршке власти, која је то одржавала мало сатанизацијом, мало поткупљивањем”, истиче Стојиљковић и закључује да и поред свега тога очекује други круг председничких избора.

“То што ће подржати или кандидовати на председничким изборима студентска листа, то ће имати доста велику улогу, али овога пута се чини да је доста известан сценарио у коме нема кандидата који побеђује у првом кругу. Онда се иде на други круг у коме је доста извесно да побеђује друштвена опозиција”, закључује наш саговорник.

С друге стране, већ месецима се у јавности лицитира са именима које би могла да кандидује власт.

Тома Николић, Владан Петров, Ивица Дачић…

Тако се најпре спомињао бивши лидер напредњака Томислав Николић, затим се једно време интензивно говорило о председнику Уставног суда Владану Петрову, који је и сам рекао да много људи с њим разговара на ту тему, а затим је на питање да ли би прихватио понуду да буде кандидат за Вучићевог наследника на Андрићевом венцу одговорио:

“Ако бисте ме питали да одговорим са да или не, ја бих вас слагао да кажем не, али нисам сасвим сигуран да могу да вам кажем једно експлицитно да. Ја сам човек задатка и функције. Овде много тога још има да се уради и волео бих да будем, ако је могуће, још увек овде. Ако није могуће, онда да“, рекао је Петров.

После Петрова, као један од могућих кандидата власти спомињао се и професор историје Чедомир Антић, али и председник СНС Милош Вучевић, као и актуелна председница Скупштине Ана Брнабић. У последње време прича се и о лидеру социјалиста Ивици Дачићу, као заједничком кандидату власти.

Било како било, професор Стојиљковић сматра да СНС нема доброг кандидата.

“Уз огромну стратешку подршку и дисциплиновање бирачког тела, као и неопходно билдовање харизме таквог кандидата, он ће бити далеко испод онога што је Вучић. Биће им јако тешко да доведу кандидата који би могао победити у првом кругу, чак и ако актуелизују ту доста невероватну причу о Ивици Дачићу као заједничком председничком кандидату. Мислим да сад процењују, зависно од тога да ли би студенти избацили као кандидата неког из сфере јавности или света политике. У складу с тим, очекујем да би бирала и ова друга страна“, каже Стојилљковић и истиче да му се чини да ће Вучић врло свесно ићи на маргинализацију председничких избора.

Изборна комбинаторика

Уколико се Вучићеве најаве обистине и заиста у наредних неколико месеци поднесе оставку на место председника државе, постоји неколико могућих сценарија – председничке изборе, председничке изборе и реконструкцију Владе или спајање председничких и парламентарних избора.

Ова последња опција је и највероватнија.

У тој варијанти парламентарни избори би морали да буду одржани најраније у року од 45 дана, а председнички од момента кад се распишу за 30 до 60 дана. То значи да има довољно времена да се темпира да и једни и други избори буду одржани истог дана.

Кад је реч о опцији у којој ћемо имати председничке изборе и реконструкцију Владе, у том случају би у Скупштини морало да се изгласа неповерење Влади или да премијер Ђуро Мацут поднесе оставку. Након тога се улази у период од месец дана у оквиру ког владајућа већина може да изабере нову Владу. У случају да се то не деси, расписују се ванредни парламентарни избори који морају да буду одржани у року од 45 до 60 дана од тог датума. У овом случају би Ана Брнабић као председница Скупштине могла да повери Александру Вучићу мандат за састав нове Владе, те да буду одржани само председнички избори.

Извор: Нова.рс