Благоје Спасојевић, Владимир Толић и Душан Максимовић, тројица ухапшених од 42 оптужених за напад у Бањској, оглашени су кривима пред Основним судом у Приштини. Спасојевићу и Толићу је изречена казна доживотног затвора, док је Максимовићу изречено 30 година. Адвокат Иван Нинић у разговору за Нова.рс наводи да је пресуда Србима за Бањски случај у Приштини, уз истовремено несметано пословање Милана Радоичића у Београду, осликава систем у којем најнижи у хијерархији сносе најтеже последице, док се политичко-криминалне везе на врху штите.

Благоје Спасојевић, Владимир Толић и Душан Максимовић су једини ухапшени за овај напад од 42 оптужених за напад, а изрицању је присуствовао само Максимовић.

Благоје Спасојевић и Владимир Толић, који је био рањен, ухапшени су на лицу места у Бањској, док је Максимовић приведен дан касније.

Његова одбрана тврдила је током поступак да има алиби којим може да докаже да је у дану напада био са пријатељима у селу Суви До, али судија није желела да саслуша његове пријатеље, писала је Нова.рс.

Организатор на слободи

Организатором ове групе означен је контроверзни бизнисмен Милан Радоичић, бивши потпредседник Српске листе, који се налази у централној Србији.

Иако је против њега чак и београдско Више јавно тужилаштво покренуло поступак због оружаног сукоба у Бањској, он није иза решетака, већ је слободан.

Чак ни то што је међународна полицијска организација Интерпол издала потерницу за Радоичићем није довољно да се он нађе иза решетака.

„Вест из Приштине да су Благоје Спасојевић и Владимир Толић осуђени на доживотни затвор, а Душан Максимовић на 30 година, представља завршни чин трагедије у којој су Срби са Косова послужили као живо месо у Вучићевој пропалој партији покера. Док се тим људима буквално зида гробница у затвору, Милан Радоичић у Београду зида луксузне комплексе парама које му држава сипа кроз тендере. То је та језива, мафијашка математика: обичном човеку робија до краја живота, а организатору злочина профит до краја мандата. У питању је једна срамну симбиоза цинизма, кукавичлука и велеиздаје српског народа и ‘патриотска тарифа’ по којој пешадија иде у затвор, а ‘командант’ на тендер, Дедиње и Копаоник“, каже у разговору за Нова.рс адвокат Иван Нинић.

Адвокат Нинић указује на то да председник Србије Александар Вучић данас користи Радоичића као политичко страшило у разговорима са Западом.

„Он страним дипломатама продаје причу да је Радоичић ‘неконтролисани елемент’ и да би његово хапшење изазвало хаос на Северу који ни Београд не би могао да обузда. То је перфидна уцена – ‘ако ме притискате превише око Косова, пустићу Радоичића са ланца'“, наводи наш саговорник и додаје:

„Радоичић је дефинитивно одавно Вучићев џокер за дестабилизацију, којег држи у штеку и храни га народним парама, док не затреба следећи пожар“.

Адвокат Нинић наводи и да Александар Вучић глуми миротворца који једва кроти ‘разјарене десничаре’, а заправо он сам држи даљински управљач у џепу.

„Радоичић му служи да покаже Западу шта је алтернатива – оружани сукоб и нови рат на Балкану – и тако купује време за себе и свој, клептократски, мафијашки картел. Вучић је Радоичића претворио у споменик сопствене некажњивости. Он му је и штит и мач. Али, ова пресуда из Приштине је јасан сигнал – свет неће заборавити Бањску, чак и ако српско тужилаштво болује од селективне амнезије. Ови људи су жртвовани да би систем преживео, али сваки нови милион који легне на рачуне фирми повезаних са Радоичићем је нови ексер у ковчег српске правде. Вучић мисли да је преварио Запад и народ, али он заправо само седи на бурету барута чији фитиљ држи Милан Радоичић. И обојица то знају“, каже наш саговорник.

Прихватио одговорност

Милан Радоичић је убрзо након оружаног сукоба прихватио одговорност. Најпре се преко адвоката Горана Петронијевића обратио јавности рекавши да прихвата одговорност за догађаје у Бањској.

Навео је да је „са сународницима 24. септембра дошао на север Косова са намером да охрабри српски народ у пружању отпора режиму Аљбина Куртија (косовског премијера)“ и „оствари сан о слободи српског народа“. Он је тада изнео и тврдњу да „Београд ништа није знао“ о његовом боравку на Косову.

„У свакој иоле нормалној држави, човек који призна организовање оружане групе био би у строго чуваном притвору док се не утврди одакле му арсенал који кошта милионе. У Вучићевој Србији, такав човек је ‘национални херој’ на слободи који се у сенци бави бизнисом, док се пешадија која је повукла обарач суочава са доживотном тамницом. Уместо да буде ухапшен, да му имовина буде замрзнута, а пословање под лупом због сумње на прање новца и финансирање тероризма, Радоичић се све време награђује. За сваки метак испаљен у Бањској, Вучић и његов побратим Милан су испоставили рачун овом народу преко своје и Звонкове грађевинске опреративе“, изричит је Нинић.

Наводи и да, иако су формално изашли из власништва одређених фирми, под притиском санкција, „сви знамо да су ти послови остали у истом ‘клубу'“.

„Фирме блиске овом двојцу и даље добијају најуносније послове на изградњи путева и инфраструктуре. То није ништа друго него исплата за ћутање. Вучић плаћа Радоичићу да овај не проговори о томе ко је заправо издао наређење за лажну, патриотску, операцију у Бањској. Оваквим поступањем, Вучић директно пљује у лице онима који су у Бањској погинули, али и онима који су преживели па ухапшени. Он им поручује: ‘Ви сте били само потрошна муниција у мојој партији шаха, а Милан је мој официр за везу са подземљем, који не сме да падне док сам ја на власти'“, наводи наш саговорник.

Нинић истиче и да оптужнице у Београду нема јер би она, како наводи, морала да обухвати токове оружја и новца.

„Ако би тужилац питао одакле Радоичићу бацачи граната, одговор би затресао темеље врха државе, нашу војску и службе безбедности. Зато се предмет држи у фиоци, док јавност и међународна заједнице не забораве“, истиче Нинић и додаје:

„Ово је класична мафијашка ‘омерта’ пресвучена у државни интерес. Радоичић није на слободи зато што је невин, већ зато што је он својеврсна ходајућа архива Вучићевих прљавих послова. Док он шета слободно, а његови рачуни расту, тројица осуђених Срба служе као живи споменици Вучићеве издаје сопственог народа. Бањска није била инцидент, то је био бизнис план који је пошао по злу, а сад се губици покривају из буџета Србије, док се кривица сваљује на оне који су били најнижи у ланцу команде. Другим речима, не само да је ћутање профитабилно, него се крв из Бањске испира парама са државних тендера“.

Док се Радоичић налази на слободи, Срби су на Косову осуђени на вишегодишње казне затвора, од којих двојица на доживотни.

Да подсетимо, у селу Бањска, у близини Звечана на северу Косова, најпре је убијен косовски полицајац Африм Буњаку, а у наставку размене ватре косовске полиције и наоружане групе, убијена су тројица мушкараца – Стефан Недељковић из Звечана, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић из Лепосавића.

Како је Нова.рс писала, власти у Приштини су од почетка сукоба тврдиле да је током ватреног окршаја у Бањској био присутан и Радоичић.

Српске власти се нису оглашавале све до 29. септембра, када је Радоичић, преко адвоката Горана Петронијевића, признао да је организовао наоружану групу људи на северу Косова.

Извор: nova.rs

Ознаке: Бањска, Иван Нинић, Милан Радоичић