Главни и одговорни уредник портала Истрага.ба, који се бави истраживањем криминала и корупције у Босни и Херцеговини, Авдо Авдић, изнео је невероватан и узнемирујућ податак. По његовим речима, Србија има око 8.000 Скај апликација, односно кодова који су коришћени на подручју Србије у одређеном периоду.

„Оно што је интересантно 75 посто тих Скај апликација уопште није распаковано, власти Србије нису тражиле од Еуропола и других полицијских агенција да им испоруче апликације, нити су прегледали. И не зна се шта има у 6.000 апликација иако су биле директно везане за Србију, то је по мени фрапантан податак“, каже Авдић и наводи да онда долазимо до питања „коме одговара да се то не распакује“.

Јавност у Србији о Скај порукама може да се информише преко Црне Горе или БиХ, понекад и у Специјалном суду, али је тада та комуникација цензурисана и може да се види само преписка оптуженог, али и не његовог саговорника. Зато и дан данас остаје мистерија ко су људи под надимцима Оскар, Маркус, Едо, Рина….

Претпоставља се да су то неки од највиших садашњих и бивших државних функцонера, руководилаца БИА и МУП…

„Системска и политичка саботажа тужилаштва“

Адвокат Иван Нинић у разговору за Нова.рс каже да податак да је чак 75 одсто Скај апликација повезаних са Србијом остало нераспаковано није никакав технички пропуст, већ директан доказ системске и политичке саботаже тужилаштва.

„Ми већ пет година имамо ситуацију у којој извршна власт, пре свега Александар Вучић као генератор те контроле, и селективно слепо Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) крију ове податке. Свесни су да би отварање преосталих 6.000 кодова значило потпуну политичку и кривично-правну комеморацију и сахрану каријера за људе из самог врха државе. Овде се више не ради о борби против криминала, већ о организованој акцији спасавања политичке мафије, која је жила куцавица организованог криминала у Србији“, наглашава Нинић и додаје:

„Питање коме одговара да се ово не распакује има врло једноставан одговор – одговара Александру Вучићу и његовом најближем окружењу. ЈТОК се под руководством Младена Ненадића не понаша као самосталан државни орган гоњења, већ као депо изгубљених предмета и адвокатска канцеларија владајуће странке, која филтрира и дозира доказе из Европола. Оно што директно угрожава врх режима остаје закључано у фиокама, док се јавности бацају мрвице само када треба жртвовати или дисциплиновати неку политички потрошену фигуру“.

Нинић нема дилеме да је то својеврстан правни скандал планетарних размера који Србију трајно искључује из цивилизованог света.

Док европске полиције користе Скај комуникацију да демонтирају мафијашке структуре унутар својих система, наша држава, чини се, свесно минира механизме међународне правне помоћи.

ЈТОК и МУП као чувари тајни

„Игнорисањем Европола и одбијањем да се преузму преостали кодови, Србија шаље јасну поруку Бриселу и светским полицијским агенцијама да смо ми безбедна кућа за транснационални криминал и држава која штити мафију са службеним легитимацијама. Чувањем ових тајни, ЈТОК и МУП су постали директан саучесник у заташкавању тешких кривичних дела, а селективно отварање преосталих 75 одсто кодова нећемо дочекати све док је правосуђе под апсолутном контролом једног човека. Тек када Вучић падне са власти имаћемо ‘српски Викиликс’, почев од оних 1.882 прислушкивана разговора њега и његових криминалаца па до Скаја и других преписки које се крију у заплењеним телефонима“, објашњва адвокат Нинић.

Портал Нова.рс упутио је питања ЈТОК-а, односно коментар на наводе које је изнео уредник портала Истрага.га, али до објављивања текста нисмо добили одговоре.