Прочитај ми чланакШтампа на немачком осврнула се на могуће регионалне последице изборног пораза Орбана. Смена власти у Мађарској, како се оцењује, значи да ће пресушити финансијска и медијска подршка Будимпеште "ауторитарном братству", пише Дојче веле.
Лист Frankfurter algemajne cajtung доноси чланак бечког дописника Михаела Мартенса, преноси DW, у којем аутор разматра питање шта пораз Орбана значи за његове савезнике на Балкану:
„Смена са власти мађарског премијера Виктора Орбана у Мађарској уједно је и пораз његова три најважнија политичка партнера на Балкану. За председника Србије Александра Вучића, босанско-српског сепаратистичког лидера Милорада Додика и македонског премијера Христијана Мицкоског отпада њихов најважнији политички савезник у ЕУ. Од свог поновног избора 2010. године Орбан је упорним радом изградио мрежу нелибералних аналитичких центара, медија и партија, коју је ширио, подржавао или учинио послушном обилним финансијским исплатама, а чија је будућност сада неизвесна.
Орбанов најмоћнији партнер у региону био је председник Србије Александар Вучић. Још прошле недеље су српске власти извеле сумњив политички спектакл који је већина посматрача протумачила као београдску изборну помоћ Орбану: српска војна обавештајна служба је, према сопственим тврдњама, осујетила планове за напад на гасовод који Србију и Мађарску снабдева руским гасом.
’Желим да захвалим Србији на брзом и ефикасном деловању. Спречили су да дође до велике катастрофе’, рекао је тим поводом Орбан. Наводна открића у Србији пружила су му повод да у својој земљи распореди војску ради обезбеђивања наводно угроженог гасовода, што је у завршној фази изборне кампање донело марцијалне слике Орбана као браниоца мађарских интереса. Међутим, то му није донело никакву корист. Не би било изненађење да истрага о наводном плану атентата у Србији сада брзо падне у заборав.
Мрежа грађена 15 година неће се распасти преко ноћи
Други важан Орбанов клијент у региону јесте босански српски политичар Милорад Додик, коме је у Босни и Херцеговини изречена вишегодишња забрана бављења политиком, али који и даље задржава велики утицај. Он годинама заговара отцепљење од остатка државе Република Српска, дела земље у којем доминирају Срби. Орбан овај сепаратизам није изричито подржавао, али јесте подржавао бившег председника Републике Српске Додика“, пише франкфуртски лист.
У тексту се подсећа и да је бивши северномакедонски премијер Никола Груевски, који је 2018. осуђен због злоупотребе положаја, побегао у Мађарску, где му је у хитном поступку признат статус политичког избеглице. Истакнуте су и Орбанове блиске везе са данашњим македонским премијером Мицкоским. Наведени су и кредити Орбановим балканским савезницима, као и куповина медија који потом извештавају у складу са владином линијом.
„Таква мрежа, грађена током петнаест година, посебно у медијском сектору са сложеним власничким структурама, неће се распасти преко ноћи само зато што је Орбан изгубио власт. Међутим, последњих година су се већ појављивали извештаји да финансијска подршка из Будимпеште долази све оскудније, а у неким случајевима је потпуно изостала. То што ЕУ због кршења владавине права и других прекршаја у Мађарској не исплаћује милијарде евра из својих фондова није остало без последица“.
На крају чланка фокус се поново враћа на Србију: „У Србији се опозиција сада нада да би пад Орбана могао да означи и политички крај Вучића. Велики талас протеста у Србији против његовог система владавине јесте спласнуо, али је оставио трагове. Уколико би побуњени студенти изашли на следеће парламентарне изборе са сопственом листом, није искључено да би доминација Вучићеве Српска напредна странка могла да се уздрма. Међутим, нејасно је како би таква студентска листа могла да изгледа“, наводи овај лист.
„Осим тога, у Србији не постоји опозициони политичар који има макар приближно толику подршку као Петер Мађар. Датум избора такође још није одређен. Ипак, нелиберална осовина на Западном Балкану очигледно је ослабљена Орбановим губитком власти“, закључује Frankfurter algemajne cajtung.
„Лоша вест за Србију“
Štutgarter cajtung такође пише о резултатима избора у Мађарској: „Не само да ће шеф Кремља Владимир Путин жалити због губитка свог најпоузданијег информационог канала и свог гласноговорника у Европској унији. И за властодршце попут америчког председника Доналда Трампа и председника Србије Александра Вучића, као и за немачку Алтернативу за Немачку (АфД) или аустријску Слободарску партија Аустрије (ФПÖ), пад овог аутократе требало би да буде упозоравајући сигнал. Показује се да национални егоизам и безобзирна конфронтација не могу заменити међународну сарадњу. Лично богаћење и гомилање функција никако се не исплате. А дугорочно се воља бирача тешко може игнорисати чак и у ’вођеној’ демократији“.
Salcburger nahrichten објављује текст под насловом: „Резултат избора у Мађарској лоша је вест за Србију“.
Аутор констатује да су „Виктор Орбан и председник Србије Вучић, према мишљењу аналитичара, неговали ’братство’ у ауторитарном стилу владања“. Потом додаје: „Србија већ неко време не остварује никакав напредак у приближавању Европској унији – напротив: од почетка студентских и грађанских протеста у Србији крајем 2024. године, а посебно последњих месеци, напори власти да правосуђе, критичке медије, па и универзитете и друге критичаре ставе под своју потпуну контролу додатно су појачани. Тек пре неколико дана европска комесарка за проширење Марта Кос наговестила је да би, с обзиром на ситуацију, даља исплата средстава Србији из плана раста ЕУ у износу од 1,5 милијарди евра могла бити обустављена“.
