Ако је некоме још требао јасан доказ колико је стање лоше, Савезни завод за статистику га је сада дао. Инвестициони однос је НЕГАТИВАН. Амортизација је већа од улагања. Систем се полако гаси.
У немачкој јавности доминира једна те иста прича. За већину грађана држава није узрок проблема, већ решење за све. Политички картел нуди увек исто: више државе, више регулације, више контроле.
Канцелар Фридрих Мерц и његова комбинација зелених, црвених и левих социјалиста нуде једноставан рецепт за кризу: још интервенције да се сакрије губитак контроле над кључним темама попут миграција, економије и социјалног система.
Кривци се траже споља. Доналд Трамп и Владимир Путин означени су као узрок енергетске кризе. У међувремену, зелена трансформација гуши економију. Немачка данас троши саму себе само да би опстала.
Приватни сектор се повлачи. Индустрија бежи из земље. У 2024. више од 60 милијарди евра нето инвестиција је извучено из Немачке. Фабрике се затварају или селе.
Подаци су алармантни. Нето формирање капитала пало је на минус 0,23% БДП-а, најгори резултат од 1990. То значи да се постојећа инфраструктура, индустрија и имовина распадају брже него што се обнављају.
Индустријска производња је од 2018. пала за око 20%. Ово није обична криза. Ово је пад система.
Грађани троше мање, фирме инвестирају мање, економија слаби из дана у дан. Енергетска криза додатно убрзава пад, али политички курс се не мења.
Државни менталитет, грађен деценијама кроз образовање, медије и невладин сектор, дубоко је укорењен. Вера у државу остаје јака, упркос очигледном колапсу.
У таквом окружењу расте ризик да друштво још више склизне ка социјалистичким решењима која обећавају лако богатство кроз прерасподелу.
Слободни медији и независна академска сцена остају ретки глас разума. Остали настављају да бране систем који очигледно води у пропаст.






