Прочитај ми чланакИстрага о звучном инциденту на великом протесту 15. марта у Београду и даље траје, а недељник Радар открио је нове детаље о дешавањима унутар полиције у данима пре и током скупа. У фокусу се нашао и садашњи начелник Жандармерије Радослав Репац, који је тог дана тражио дозволу за полицијску интервенцију, а на ранијим састанцима у МУП-у помињао и употребу звучног уређаја ЛРАД, што додатно отвара питање одговорности врха полиције - да ли би министар Ивица Дачић и директор полиције Драган Васиљевић требало да поднесу оставке?
Недељник Радар у најновијем броју објавио је нове детаље о дешавањима унутар полиције 15. марта, али и о догађајима који су претходили великом протесту грађана и студената.
Како наводи Радар, у данима уочи протеста, у Министарству унутрашњих послова, одржавано је више састанака на којима се говорило о безбедносним проценама и могућем поступању полиције.
На једном од тих састанака, тадашњи командант Полицијске бригаде, а данас начелник Жандармерије, Радослав Репац, наводно је упитао директора полиције Драгана Васиљевића шта би требало урадити са техничким средствима за разбијање демонстрација, уређајем ЛРАД, који је већ био набављен и распоређен у полицијским јединицама.
Такво питање додатно је привукло пажњу јер употреба овог акустичног уређаја у Србији није регулисана законом, нити ЛРАД спада међу средства принуде која полиција сме да користи. У јавности је познат и под називом „звучни топ“.
Истовремено, овај податак отвара и питање да ли су највиши полицијски функционери раније били упознати са постојањем тог уређаја. Не треба заборавити да је министар унутрашњих послова Ивица Дачић у више наврата давао различите изјаве о томе да ли полиција располаже ЛРАД-ом, па се поставља питање политичке одговорности и да ли би, због контрадикторних тврдњи у јавности, требало да сноси последице.
Дачић је прво тврдио да полиција не поседује ЛРАД, а након што су медији открили да је он набављен, рекао је да га имамо, али у магацину. Потом је објављена фотографија ЛРАД-а, монтираног на полицијском возилу код Скупштине, 15. марта. Тада је тврдио да га имамо, али да се користи за упозорења.
Ваља подсетити да је Дачић своју прву изјаву назвао несмотреном, а оно што додатно отвара питање његове одговорности, јесте то што је у тренутку прве изјаве морао да зна да имамо ЛРАД јер се о њему говорило на састанцима уочи протеста.
То даље имплицира да је Дачић од првог дана знао да полиција има поменути уређај, те да није накнадно о томе обавештен.
У том контексту, поставља се питање одговорности Дачића и Васиљевића, као и како је могуће да српска полиција набавља уређаје, који законски нису регулисани, па чак и ако их користи за упозорења. Низ питања на која највиши полицијски функционери годину дана не дају одговоре.
„Одговорност мора да постоји“
Адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић изричит је да у поменутом случају мора да постоји одговорност свих актера који се помињу у случају.
„Буквално трагикомична ситуација изазвана информисањем односно дезинформисањем јавности у вези са непоседовањем, односно поседовањем и применом ЛРАД-а, свакако је нешто што би у нормалним приликама неизбежно отворило питање политичке одговорности актера. А оставка јесте инструмент политичке одговорности. Међутим оставка је је лични, морални акт, који у крајњој линији зависи од воље појединца који обавља одређену функцију, акт који фомално-правно никад није обавезан, који се формално никад не мора предузети. Подношење оставке у нормалном реду ствари има свој основ у личном виђењу моралне одговорности за неки пропуст или грешку. Код нас се међутим, поготово последњих година, веза између морала и политике изгубила практично у потпуности. Зато су оставке веома редак чин, а и кад се подносе, као у случајевима Горана Весића и Томислава Момировића или Милоша Вучевића, иза њих није никакав лични став, нити разлози моралне природе, већ прагматични интереси политичке странке која стоји иза функционера. Не мислим да, бар у овом тренутку, такав интерес за оставкама постоји“, наводи адвокат Шабић.
Истиче да је у Србији таква ситуација да политика има апсолутну и потпуну доминацију над моралом.
Наравно, то што неки функционер не жели да поднесе оставку не значи да применом других инструмената политичке одговорности, на основу одлуке органа који га бира или поставља или аутоматском применом неке одредбе закона, не може против своје воље остати без функције. Али из већ поменутог разлога, услед потпуне доминације политичких, заправо политикантских интереса, над моралом, па чак и законима, мислим да није ни мало реално очекивати ствари попут разрешење директора на Влади или министра након интерпелације или изгласавања неповерења у Скупштини“, истиче Шабић.
Према последњим информацијама, Прво основно јавно тужилаштво у Београду и даље спроводи истрагу звучног инцидента. Годину дана касније, још увек се саслушавају људи који су претрпели повреде услед дејства непознатог, звучног уређаја.
