Овај теснац, који повезује Персијски и Омански залив, представља главну руту за извоз нафте и гаса из земаља Залива. Кроз њега пролази око 20 одсто светске нафте, што га чини једним од најважнијих енергетских „уских грла“ на планети.
Иран то врло добро зна и годинама отворено поручује да може да затвори овај пролаз. Још 2018. године командант Револуционарне гарде упозорио је да ће мореуз бити „отворен за све или за никога“.
Ормуски мореуз је на најужем делу широк свега око 34 километра, док је пловни коридор за танкере још ужи, свега неколико километара у сваком смеру.
Плитко море, бројни заливи и разуђена обала омогућавају постављање мина и извођење брзих напада чамцима, дроновима или ракетама са копна. Због тога стручњаци упозоравају да је овај теснац опаснији од било ког појединачног оружја у иранском арсеналу.
Острва пуна оружја
Додатну предност Ирану дају острва у и око мореуза, попут Кешма и Харга, на којима се налазе војне базе и складишта.
Према западним анализама, на острву Кешм изграђена је мрежа подземних тунела, такозвани „град ракета“, из којег се могу брзо покренути напади на бродове у пролазу.
Глобалне последице затварања мореуза
Потпуно затварање Ормуског мореуза имало би тренутне последице по цео свет. Цене нафте и гаса би нагло скочиле, што би се прелило и на цене хране и других производа.
Чак и краткотрајни прекид саобраћаја могао би да поремети глобална тржишта, док би евентуално постављене мине могле недељама да блокирају пролаз.
Иако се разматрају војни конвоји за заштиту танкера, такве операције носе велики ризик. У уском простору, бродови би били лака мета за комбиноване нападе, из ваздуха, са мора и са копна.
Додатни проблем представља и правни аспект: бродови под војном пратњом могу се сматрати легитимним војним циљевима.
Рат другачијим правилима
Иако Сједињене Америчке Државе имају огромну војну надмоћ, Иран не води класичан рат. Његова стратегија ослања се на исцрпљивање противника и коришћење географских предности.
У таквом сукобу, Ормуски мореуз постаје моћније средство од било које ракете, јер може да утиче не само на ток рата, већ и на глобалну економију.
Зато многи аналитичари упозоравају: ако се борбе додатно распламсају, управо би овај уски морски пролаз могао да постане најопаснија тачка на свету.
