Pročitaj mi članakDo sada je gradnja stadiona poreske obveznike već koštala 368 miliona evra, a jednogodišnje kašnjenje radova će, po proceni Fiskalnog saveta, povećati ukupne troškove za bar 10 do 15 odsto
У срцу Србије, где политика доминира над економијом, пројекат Националног стадиона у Сурчину постаје парадигма амбициозних, али ризичних јавних инвестиција. Стадион са планираних 52.000 седишта на девет нивоа, висок 51,5 метара, за власт није само спортски храм, већ и симбол националног поноса, на којем је планирала да свечано отвори Експо 2027. Међутим, од почетка радова у мају 2024, пројекат је оптерећен контроверзама, које откривају дубоке пукотине у систему управљања јавним ресурсима.
Председник Александар Вучић инсистира да се он заврши до 1. децембра 2026, али је реалност на терену другачија и своди се на причу о регулаторним пропустима, еколошким ризицима и фискалној неодрживости. Камен темељац положен је 1. маја 2024, иако је пуна грађевинска дозвола за главне радове издата тек пре месец дана, 10. септембра, након што су захтеви више пута одбијани због непотпуне документације. И у августу ове године Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одбило је захтев инвеститора, Министарства финансија, јер су недостајали елаборати о структурној стабилности, безбедности и утицају на околину.
И кад буде готово, годишњи трошкови одржавања биће 50 милиона евра
Упркос томе, радови су настављени изван оквира припремне фазе, због чега је Регулаторни институт за обновљиве изворе и животну средину (РЕРИ) поднео кривичну пријаву против министра финансија Синише Малог, због незаконитог бетонирања надземног дела без дозволе, чиме је прекршен Закон о планирању и изградњи. Дозвола за утицај на животну средину стигла је у јулу ове године, а РЕРИ је поднео још једну тужбу, због ризика по подземне воде и систем одводњавања, јер се локација налази у заштићеној зони водоизворишта.
До краја септембра ове године, од планираних 18,6 милијарди за финансирање стадиона у Сурчину из буџета је исплаћено само 123 милиона динара или тек нешто више од милион евра, због чега и радови касне више месеци
Једногодишње кашњење радова подигло је трошкове за бар 10 до 15 одсто, због инфлације, пенала извођачима и додатних материјала, процењује Фискални савет. Радар, међутим, сазнаје да је ове године од планираних 18,6 милијарди за финансирање стадиона до почетка октобра исплаћено само 123 милиона динара, чиме су укупни трошкови за тај пројекат већ достигли 43,1 милијарду динара или скоро 368 милиона евра.
Финансијски аспект целог пројекта прилично је магловит. Укупне трошкове са пратећом инфраструктуром Фискални савет процењује на 960 милиона евра, иако је првобитна процена била да ће стадион коштати 560 милиона. Сви радови финансирају се искључиво из државног буџета, без учешћа приватног капитала, за разлику од европских пракси где се ризици деле кроз јавно-приватна партнерства.
Део новца од 358 милиона евра држава је недавно позајмила од Банке Поштанска штедионица, уз камату која је тренутно око 7,6 одсто годишње. У буџету за ову и наредну годину за Експо и стадион је планирано више од 93 милијарде динара, али Радар открива да је до октобра за та два пројекта исплаћено само 20,7 милијарди, или нешто више од петине те суме.
93 милијарде динара
планирано је у буџету за ову и наредну годину за Експо и стадион, али је до октобра за та два пројекта из буџета исплаћено само 20,7 милијарди, или нешто више од петине те суме
Највећи проблем је одсуство пројекције трошкова одржавања. Стручњак Александар Бузија процењује да ће они годишње бити већи од 50 милиона евра. У поређењу са Олимпијским стадионом у Лондону, који недељно добија субвенције веће од милион евра, Сурчин ризикује да постане „бели слон“, неодржива структура која оптерећује јавни дуг и успорава улагања у здравство, образовање или друге инфраструктурне пројекте, потребније грађанима.
Како то раде Енглези и Италијани
Супротно томе, Европа гради стадионе као моторе урбаног и економског развоја. Недавно отворени Евертонов стадион на Брамли-Мур Доку у Ливерпулу, капацитета 52.888 седишта, коштао је 802 милиона фунти или око 950 милиона евра. Градња је почела 2021, али тек након строгих одобрења, укључујући захтеве Унеска за заштиту луке. Евертон се ослонио на клупски капитал и приватне инвеститоре, уз минималну подршку државе од 45 милиона фунти. Резултат је економски импулс за Мерисајд од 1,3 милијарде фунти, са 15.000 нових послова у грађевинарству, туризму и услугама, а пратећи садржај генерисаће приходе 365 дана годишње, тако да се процењује да ће приходи од туризма и догађаја обезбедити поврат инвестиције за 15 година.
Недавно отворени стадион Евертона, као и будући нови стадиони Манчестер јунајтеда, Милана и Интера не рачунају на помоћ државе из буџета, јер ће се ти пројекти финансирати новцем клубова, њихових спонзора и партнера
И Милано показује финансијску и еколошку одговорност. Одлука о замени стадиона Сан Сиро, иконе из 1926, одобрена је 30. септембра, након маратонске седнице градског већа, са 27 гласова за и 20 против, с тим што расправа о томе траје још од 2019. Фудбалски клубови Милан и Интер уложиће више од 1,2 милијарде евра приватног капитала у комплекс од 71.500 седишта, с тим што ће сачувати 10 одсто старе структуре као баштину. Градња стадиона генерисаће 5.000 послова и 150 милиона евра годишњих прихода кроз хотеле, продавнице и догађаје, подижући вредност два фудбалска клуба за 20 до 30 одсто. Опозиција је утицала на ревизије пројекта, да се ограничи висина стадиона и смањи ризик од судских процеса.
Манчестер јунајтед планира најамбициознији пројекат, стадион од 100.000 седишта за две милијарде фунти поред постојећег Олд Трафорда. Пројекат је представљен у марту, а процењује се да ће британској економији допринети са додатним приходом од 7,3 милијарде фунти и нових 92.000 радних места. Клуб улаже 200 милиона фунти у транспорт, смањујући емисије штетних гасова за 25 одсто. Осим од клупских прихода, у финансирању ће учествовати и спонзори и партнери клуба, који рачунају да ће им се уложени новац вратити за 20 година. Иако тај пројекат неће оптеретити пореске обвезнике, клуб је за свој наум обезбедио и подршку већине од 52 одсто навијача, осигуравајучи тако легитимитет.
Стадион као симбол моћи, а не као исплатива инвестиција
Што се регулативе тиче, у Уједињеном Краљевству и Италији пре почетка радова инвеститори морају да обезбеде све неопходне дозволе, због чега је Евертон годинама чекао да добије „зелено светло“, а у Милану се пре гласања 12 сати дискутовало у градском парламенту. За разлику од њих, Србија у сличне пројекте креће без дозвола, ризикујући пенале и тужбе.
Годишњи трошкова одржавања будућег стадиона у Сурчину процењују се на 50 милиона евра, због чега постоји опасност да он постане „бели слон“, неодржива структура која оптерећује јавни дуг и успорава улагања у здравство, образовање или друге инфраструктурне пројекте, потребније грађанима
У Европи се инсистира и на еколошким стандардима, док овдашња власт игнорише упозорења РЕРИ-ја да градња стадиона у Сурчину може угрозити водоизвориште. Уз то, кад буду изграђени, европски стадиони генерисаће нове приходе, док за Сурчин нема гаранција да ће имати било какве позитивне економске ефекте. Финансијски, у другим земљама доминира приватни капитал, док се у Србији стадион гради искључиво новцем из буџета. Коначно, већа транспарентност у Европи спречава судске спорове, док се у Србији одлуке доносе нетранспарентно, а послови додељују директним погодбама, па и не чуде кривичне пријаве.
Пројекат у Сурчину је стога политичка метафора, споменик моћи, више симбол него инвестиција. Док Европа гради мултифункционалне центре за одрживи раст, Србија ризикује финансијски терет који ће гушити буџет деценијама. Све у свему, европски модел је одржив, инклузиван и профитабилан. Српски је политички мотивисан, нетранспарентан и отуда страх да би стадион у Сурчину могао да израсте у нови споменик промашеним пројектима. А да ли ће уместо храма фудбала постати огледало пропуста, зависи од тога да ли ће власт коначно применити европску праксу или ће се и даље саплитати о сопствену таштину.
