Pročitaj mi članak„Zločin je bio konstanta koju je KPJ provodila tokom 1941. i 1942.godine…Komunisti su imali veoma pragmatičnu i jednostavnu, ali primitivnu političku strategiju koja se svodila na matricu: svakog protivnika treba likvidirati. Ljudski životi za KPJ su u odnosu na političke ciljeve bili drugorazredna kategorija…KPJ, Centralni komitet, pokrajinski komitet, Milovan Đilas, Ivan Milutinović i komunisti u političkom smislu imali su na umu samo jednu stvar – apsolutnu vlast, za koju su bili spremni da žrtvuju dosta života, naravno ne svojih…“ (Dragutin Papović, crnogorski istoričar; „Lijeve greške – drugo ime za zločin“)
„Ми смо се играли људским главама као да су биле главе од купуса.“ (Божо Љумовић, 1896-1986, учесник балканских, Првог и Другог свјетског рата, члан КПЈ од њеног оснивања 1919.године, високи партијски функционер и голооточки страдалник; мемоари)
„Ми, српски комунисти, објективно смо издали свој народ… Освешћење је дошло касно. Код неких раније, код неких касније, а код неких, на жалост, ни до данас.“ (Танасије Младеновић, 1913-2003, правник, пјесник и ратни партизански политички комесар; интервју часопису „Погледи“, 20. новембар 1989.године)
„Методе које су примјењиване на Голом отоку мало је рећи да су нечовјечне. То је једна од највећих срамота Савеза комуниста Југославије.“ (Милован Ђилас, послије „преумљења“; „Револуционарни рат“)
Сједиште тајне западне, масонске, сатанистичке мегакапиталистичке владе, чији је вјековни сан овладавање планетом, је у Лондону.
Два основна обреда масонства (слободног зидарства) су „Египатски“ и „Шкотски“. То су два лица исте медаље. „Египатски“ је задужен за изазивање ратова, револуција, државних преврата…, а „Шкотски“ за „мир“ и обнову ратом и револуцијом разорених земаља кредитима западних мегакапиталиста. Тако су „Египћани“, по задатку западних владара из сјенке (мегабанкарских породица – банкстера, породица индустријалаца (наследника „барона пљачкаша“), одређених монархистичких породица (црно племство), прије свега, британских Виндзора и Ватикана), изазвали Други свјетски рат, а „Шкоти“ су били задужени за обнову (уједињене, без Русије) Европе.
Симбол масонства је обрнута (окренута наглавачке) пирамида, на чијем врху пише „Ordo ab chao“ – „Поредак из хаоса“ (који, претходно, сами створе).
Комунизам је идеологија масона („Египатског обреда“), чији је главни циљ био насилна дезинтеграција вишенационалних држава које нису биле у западној сфери утицаја (прије свега, Југославије и Русије (Совјетског Савеза)).
Идеологија Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је, још од њеног Другог (Вуковарског) конгреса, одржаног 1920.године, а поготово од њеног Четвртог конгреса, одржаног у Дрездену 1928.године, антисрпска и антијугословенска. Југославија је за југословенске комунисте била „версајска творевина“ великосрпске идеологије, коју треба разбити. То им је и успјело у првој половини девете деценије 20.вијека, оружаним побунама у Хрватској (уз помоћ фашиста – усташа), у Бих (уз помоћ исламиста) и Словенији, које су војно, економски и политички одлучујуће подржане од САД, В. Британије, Њемачке и Ватикана.
х х х
Руководство КПЈ на челу са Ј. Б. Титом, „највећим сином наших народа и народности“, је крајем 1941. и почетком 1942.године, у Црној Гори и источној Херцеговини, због преласка на „виши облик класне борбе“, наредило и спровело „црвени или револуционарни терор“, у тзв. „лијевим скретањима“. У том терору посебно су се „истакли“ Милован Ђилас, Иван Милутиновић, Сава Ковачевић и други.
Током тих крвавих мјесеци уморено је, без суда и суђења, више стотина невиних најугледнијих Срба (свештеника, правника (судија), учитеља…), само зато што се нијесу слагали са комунистичком идеологијом. Сатанистички пирови су, између осталог, извођени на „пасјим гробљима“ (на Бадњи дан, 6.јануара 1942.године, у Колашину), или бацањем живих људи у јаме широм Црне Горе и источне Херцеговине.
Посмртни остаци жртва до данашњег дана нијесу извађени из јама, нити идентификовани, достојно сахрањени и опојани на гробним обиљежјима примјереним људским бићима.
х х х
„Врховни командант маршал Југославије Тито“, у фебруару 1944.године, издаје наређења у упутства Главном штабу народно – ослободилачке војске (НОВ) и партизанских одреда (ПО) Србије:
„Када будемо ушли у Србију, постријељати ћемо све кулаке и домаћине, а нарочито све индустријалце. Имовину великосрпске буржоазије, поглавито индустријске објекте и творнице ћемо премјестити у Хрватску и Словенију.
Наређујемо особито строго понашање према српском народу који је у више наврата показао непослух и оданост монархији коју ми желимо искоријенити.
Посебно скрећем пажњу друговима из ПО Србије да дјелују оштро и без сентимента према својим рођацима и пријатељима, јер је опћи циљ изнад наших емоција. Дапаче, другови из ПО Србије морају показати већу строгост од других.
Према припадницима ЈВуО и четничким јединицама не показивати никакву милост…“
Душан Биланџић (1924-2015, хрватски правник, историчар, академик и високи комунистички функционер) наводи „речи Јосипа Броза на седници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда. Тада је Броз изјавио – „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали!“ (Часопис „Печат“, број 565, 12.април 2019.)
У другој половини 1944. и почетком 1945.године, комунисти су по Србији, без суда и суђења, стријељали више десетина хиљада најугледнијих Срба – цвијета Српства. Међу стријељанима су били и жене и малољетници. На Сремском фронту, „стратишту српске младежи“, операцији која је трајала од октобра 1944. до априла 1945.године и није имала војног оправдања, намјерно је жртвовано 20-так хиљада војнички необучених српских младића.
Државна комисија Србије за тајне гробнице убијених послије септембра 1944 до фебруара 1945. године, формирана је 2009.године. Она је поименично пописала око 60.000 пострадалих и користила се комунистичком архивском документацијом.
х х х
У „периоду Информбироа“, од 1948. до 1956.године, Ј. Б. Тито и руководство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) су се, по задатку британских налогодаваца (чији је Тито тајни агент био), немилосрдно обрачунали са комунистима који нијесу подржавали његово скретање ка Западу и NATO пакту. Према званичним подацима, било је 16.101 затвореника (прије свега, на Голом отоку), а од тога је око шест стотина умрло у затворима због садистичких мучења. Међу заточеницима, Срба је било 7.076 или 44 одсто, а Црногораца 3468 или 21,58 одсто. Укупно, 10.544 или 65,58 одсто, значи двије трећине.
Информбиро (Информациони биро комунистичких и радничких партија) је 28.маја 1948.године усвојио Резолуцију „О стању у КПЈ“, познатију као „Резолуција Информбироа“. У Резолуцији, КПЈ је, између осталог, оптужена за изједначавање спољне политике СССР са спољном политиком империјалистичких сила и за понашање према СССР-у као према буржоаским државама, те због „антисовјетске позиције Централног комитета КПЈ“.
Одмах по доношењу Резолуције и одговора КПЈ, почела су масовна хапшења присталица Резолуције, прије свега, оних који нијесу хтјели да се мијењају преко ноћи (да данас пјевају оде Совјетском Савезу (Русији) и Стаљину, а већ сјутрадан да пљују на њих) и који су сматрали да се неморално окренути против наше вјековне заштитнице Русије.
Интересантно је да су масовна хапшења почела прије Петог конгреса КПЈ (одржан од 21. до 28.јула 1948.године), који је завршен је покличем „Нека живи велики Совјетски Савез, на челу са другом Стаљином“?!
х х х
Претходно наведено представља нужан и довољан разлог за усвајање скупштинских резолуција о осуди комунистичких злочина. То произилази из нашег дуга према страдалним прецима, али и из неопходности да се укаже на трагичне последице комунистичке идеологије на југословенском простору.
