Протест у новопазарском насељу Мур, који је кулминирао блокадом магистралног пута ка Црној Гори, открива дубље и дуготрајне проблеме везане за безбедност саобраћаја, запостављеност локалне инфраструктуре и неосетљивост институција на вишедеценијске апеле грађана. Мештани с правом говоре о „црној тачки“, месту на ком су од средине седамдесетих до данас у несрећама животе изгубила 45 њихових комшија, пријатеља, рођака — трагедије које су постале део свакодневице.
Трећи протест у кратком року, подстакнут тешким повређивањем детета 18. априла, није више само вапај за саобраћајну сигнализацију, већ опомена да систем, кад год закаже у превенцији, оставља грађане да своје животе бране сами. У овом случају, додатну сенку баца чињеница да је аутомобил којим је дете ударено у власништву министра и лидера Странке правде и помирења, Усаме Зукорлића. То је у очима грађана дало догађају и политичку димензију, јер перцепција да институције ћуте када је у питању „њихов човек“, само додатно распирује осећај неправде.
Захтеви становника нису претерани: постављање тротоара, успоривача и надзорних камера. То су основне мере које би свака одговорна локална самоуправа или министарство морали унапред да обезбеде, поготово на местима где је већ забележено више страдалих. Иако се протест представља као локални инцидент, он је заправо огледало шире државне запуштености – системске небриге за мање средине и грађане који се не уклапају у политичке и медијске приоритете.
Новопазарски „Мур“ није једини. Сличне „црне тачке“ постоје у свим крајевима Србије, али остају у тами док трагедија не избије на површину. Управо зато је глас ових грађана важан — он подсећа да су животи важнији од политике, протоколарних обилазака и празних обећања.






