- Да би сакрио да се Србија убрзано веома скупо задужује, и да ће да поскупи горива, а итовремено плате у државном сектору морају бити замрзнуте, Александар Вучић је кренуо да хапси студентске вође и све оне, које његов режим не контролише у опозиционом делу српске политичке сцене, у ванредном обраћању јавности је рекао главни одговорни уредник, Србин.инфо, Дејан Петар Златановић, на You tube каналу „Србин.инфо - Канал Центар”.

– Србија се крајем априла 2026. године задужила за укупно три милијарде евра кроз највећу појединачну емисију еврообвезница у својој историји на међународном тржишту капитала., рекао је Златановић а онда објаснио кључне детаља ове трансакције:

– Дугове Србије у оквиру најновијег задужења од три милијарде евра „окупили“ су, односно купили, међународни инвеститори на светском тржишту капитала. Ову трансакцију су, у име државе, организовале и водиле велике светске банке које су деловале као менаџери емисије:
Банке организатори: Главни посредници и менаџери ове продаје били су: BNP Paribas Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank, подвукао је главни одговорни уредник Србин.инфо, а онда је објаснио и каква је била структура купаца српског државног дуга, ко је овим задужењем у име државе Србије управљао:

– Овим задужењем, власници српских еврообвезница остали су највећи појединачни повериоци Србије, којима се укупно дугује преко 10 милијарди евра. Имена конкретних институција које су купиле српски дуг у емисији од 3 милијарде евра (април 2026. године) нису јавно доступна поименце због строгих правила међународног тржишта капитала и Лондонске берзе,истакао је у свом обраћању Златановић, а онда и објаснио колико тачно да Србија врати новаца повериоцима:

– Укупна сума коју Србија мора да врати за најновије задужење из априла 2026. године износи приближно 4,46 милијарди евра. Овај износ обухвата главницу од три милијарде евра и процењену укупну камату од око 1,46 милијарди евра која ће се исплаћивати током периода од 5 до 12 година. Ево прецизне рачунице по траншама кредита:

Важно је напоменути да се милијарда евра из прве транше користи за рефинансирање старог дуга из 2027. године, чиме се покушава смањити притисак на буџет у наредним годинама. 

Златановић је и у свом обраћању јавносту открио и како је гласио званични извештај мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводила госпођа Анете Кјобе, а која је посетила Београд у периоду од 22. априла до 5. маја 2026. године, како би водила дискусије о Трећем прегледу у оквиру Инструмента за координацију политика (ПЦИ). На крају разговора, мисија је издала следећу изјаву:

„Као и друге земље, Србија се суочава са значајним ветровима због рата на Блиском истоку. Рат утиче на економију кроз више цене енергије и повећану неизвесност која оптерећује приватне инвестиције и потрошњу. Раст се предвиђа на око 2 3/4 одсто у 2026. години, уз пораст на 4 одсто у 2027. години, подржан реалним приходима, новим извозним капацитетима у производном сектору, опоравком пољопривредне производње, улагањима у инфраструктуру и енергију и туризмом везаним за ЕКСПО.

Инфлација је остала пригушена, потпомогнута привременим смањењем акциза на гориво и малим утицајем од постепеног укидања маржи и контроле цена хране и основних потрепштина за домаћинство до сада. Одражавајући слабије од очекиваних притиске на цене хране због постепеног укидања маржи и контроле цена, предвиђа се да ће просечна инфлација бити нижа него у априлском ВЕО-у, на 3 1/2 одсто у 2026. и 4 1/2 одсто у 2027. години. Очекује се да ће инфлација крајем 2026. године привремено премашити горњу границу опсега толеранције НБС, што ће одражавати пренос виших цена енергије, постепено обнављање маржи које су дистрибутери хране изгубили када су биле на снази контроле, као и повишену инфлацију услуга након недавног повећања плата. У 2027. години, потрошња потрошача везана за ЕКСПО допринеће ценовним притисцима, али се очекује да ће се инфлација вратити у опсег толеранције до средине године.

Прогноза је подложна необично високој неизвесности. Даља ескалација сукоба на Блиском истоку и повезани додатни поремећаји на енергетском тржишту — који представљају потенцијални неповољан сценарио — имплицирају значајне негативне ризике за раст и ризике за инфлацију. Оживљавање домаћих политичких тензија или кашњења у решавању НИС-а могли би додатно оптеретити економију.

Снажни тампон Србије — умерени јавни дуг, високе девизне резерве и здрав банкарски систем — пружају чврсту основу за управљање поновљеним шоковима. Очување разборитих и предвидљивих макроекономских политика остаје од суштинског значаја за одржавање кредибилитета и ублажавање ризика. Смањење акциза на гориво требало би да буде повучено у блиској будућности како би се избегло продужено субвенционисање енергије и заштитила фискална одрживост. Монетарна политика треба да остане опрезна и можда ће морати да се пооштри ако виши трошкови енергије почну да се уносе у шире повећање цена, на пример, кроз раст плата или виша дугорочна инфлациона очекивања.

У неповољном сценарију значајног и трајног повећања цена нафте, Србија би применила додатне привремене и циљане мере како би подржала лакше макроекономско прилагођавање и заштитила угрожена домаћинства. Власти би настојале да ове трошкове примене у оквиру горње границе фискалног дефицита од 3,0 одсто БДП-а кроз даљу реприоритизацију капиталне потрошње.

Србија напредује у фискално-структурним реформама. Власти су објавиле прву актуарску анализу пензионог система и припремају свој први извештај о пореским расходима, уз спровођење кључних препорука из прошлогодишње процене фискалне транспарентности ММФ-а. Фонд пружа подршку Пореској управи Републике Србије у решавању кадровских ограничења, унапређењу дигитализације и јачању поштовања ПДВ-а. Фонд такође пружа техничку помоћ за побољшање управљања јавним инвестицијама, што би требало да омогући систематску анализу трошкова и користи свих нових пројеката јавних инвестиција као основу за транспарентан и ефикасан избор пројеката. Од кључног значаја су брзо решавање домаћих заосталих обавеза и мере за спречавање нових заосталих обавеза у државном предузећу „Путеви Србије”.

У енергетском сектору, недавна побољшања у управљању треба очувати, док је бржи напредак у реформи државних предузећа за побољшање ефикасности од суштинског значаја, посебно јер се Србија припрема за велике енергетске инвестиције. Годишња индексација тарифа за домаћинства везана за инфлацију, у складу са међународном праксом, подржала би финансијску одрживост енергетских државних предузећа. Јачање дисциплине плаћања дужника енергетским компанијама је питање социјалне праведности и критично у контексту скупље енергије. Нови домаћи порез на угљеник помоћи ће Србији да се прилагоди ЦБАМ-у ЕУ и подржи помак ка ефикаснијој производњи и коришћењу енергије.

У условима уског тржишта рада, будући раст ће све више зависити од повећања продуктивности, што захтева бржи напредак у побољшању пословног окружења. Приоритети укључују јачање ефикасности правосуђа у пословним случајевима, одржавање флексибилности тржишта рада и поједностављење пословне регулативе, лиценцирања и инспекција. Реформе за олакшавање трговине могу додатно подржати интеграцију Србије на европска тржишта, истовремено помажући у смањењу трошкова за српске потрошаче.

Власти и особље ММФ-а ће остати у блиским консултацијама како се економски услови развијају, како би се осигурао континуирани напредак ка циљевима програма. Тим ММФ-а захваљује властима и свим колегама на гостопримству и на отвореним и конструктивним разговорима.”

А шта је још уредник Србин.инфо рекао не само о рекордном задуживању Србије, већ и како због тога је режим Александра Вучића у паници, те је кренуо не само са хапшењем студентских вођа, као што је Лазар Мишић, за непостојећи догађај, већ и са обраћун са свима из опозиције, које не контролише, погледајте у видео прилогу изнад, па о свему донесите свој ваљани суд.

Извор: Србин инфо

Ознаке: Владан Ђокић, Дејан Петар Златановић, државни дуг Србије, избори 2026, Лазар Мишић, ММФ, српски дуг, српски кредити, студенти, студентска листа, уживо, цена горива, цена струје